Gušenje duha grada /2/
Šapčani su ponosni na svoj grad, po tome ko su, šta su, kakve su im vrednosti… Pa tako je Šabac jedini grad u Srbiji nosilac tri odlikovanja za stradalništvo i herojstvo u Prvom svetskom ratu: Ratnog krsta Francuske i Čehoslovačke, i Karađorđeve zvezde. Jedini se kao grad osmelio u čitavoj tadašnjoj Evropi da primi jevrejske izbeglice. Te 1940. godine konvoj izbeglica iz Austrije, Nemačke i drugih srednjeevropskih država bio je teran od nemila do nedraga, da bi ih prihvatio Šabac, i to punim srcem. U socijalističkoj Jugoslaviji ovde je iznikla “Čivijada”, jedinstven belosvetski vašar humora i satire, da bi tri godine kasnije bila ugašena zbog napisa i karikatura koji nisu odgovarali režimu. Tek 1990. godine “Čivijada” je obnovljena, a prvi predsednik novouspostavljene Čivijaške republike bio je Dušan Kovačević. Devedesetih godina kao i u drugim sredinama na vlasti su bili socijalisti, a iako je Gonzalesova komisija priznala pobedu opozicije i u Šapcu, do promene nije došlo, a protesne šetnje 1996. trajale su gotovo tri meseca. Do demokratskih promena došlo je 2000. godine, a kasnije od 2012. Šabac je bio jedini grad u Srbiji gde na vlasti nisu bili naprednjaci. Od ukupno 28 gradova i prestonicom od 2014. godine duh slobode bio je jedino u Šapcu. Ovde je osnovan Savez za Srbiju, ovde su dolazili intelektualci i stvaraoci koji nisu imali gde da kažu to što imaju. U onim masovnim protestima „Stop krvavim košuljama” i “Jedan od pet miliona” jedino je TV Šabac prenosio sve proteste u Beogradu. Sasvim dugačiji bio je Šabac od gradova gde je sve zamrlo, i od same pretsonice, gde su urušene građanske vrednosti. Po mnogo čemu Šabac je najevropskiji srpski grad. Rešeni najaveći komunalani problemi, bez redova za vrtiće, pionir u elektroenergetkpoj efikasnosti, otvoreno čak pet do šest hiljada radnih mesta, za kulturu je jedino u ovom grdau izdvajano čak sedam odsto iz budžeta… Ovde je mogla da se igra “Na Drini ćuprija” u režiji Kokana Mladenovića ili, takođe, njegov komad “Pad“… Grad je konačno ozašao na reku, omogućen je potpuno novi koncept življenja kao što je to u Benskoj Bari… Taj gradski duh pokazan je i kod izdavanja Sabranih dela najevropskijeg srpskog intelektualca Satnislava Vinavera kao i potonjim Sabranim delima Radomira Konstantinovića. Ovaj filosof, jedna od retkih u Srbiji, zajedno sa intelektualcima Beogradskog kruga bio je itekako protiv ratnih bubnjeva, ono što je odjekivalo Srbijom, i taj ratni poklič i dalje traje. Na samom početku „Filosofije palanke“ Konstantinović ukazuje :„Nasleđe nam je palanačko“. U tom duhu nepristajanja na palanaštvo Šabac je uveo 2015. godine kao Dan grada 22. april, u spomen na oslobođenje od Turaka 1867. godine. O tome svedoči i spomenik knezu Mihailu u Beogradu gde se kao slobodni gradovi pominju: Užice, Kladovo, Požarevac, Soko, Smederevo i Šabac. Povodom toga grad dodeljuje i Aprilske nagrade, a o tim slobodarskim i demokratskim vrednostima dovoljno je pomenuti da su nagrade dobili: Olja Bećković, Vukašin Obradović, redakcija lista „Danas“, Milan Jovanović, novinar iz Grocke kome su naprednjački silnici spalili kuću, Aleksandar Obradović, hrabri čovek koji je ukazao na trgovinu uticajem i krađu bzeobzireno na račun „Krušika“… O dve Srbije svedoče i više od dve hiljade radnika kao i celo Valjevo da su ćutali o tome… Ali, u skladu sa kretanjima u Srbiji gde je sve pod kontrolom SNS odnosno Aleksandra Vučića ovde su upregnute sve moguće snage, legalne i nelegalne, da se osvoji lokalna vlast. I na lokalnim izborima 21. juna Gradska izborna komisija poništila je izbore na svih 100 biračkih mesta, što je rezultat ucenjivanja, pretnji, falsifikovanja glasačkih listića, kupovine glasova, učešća kriminlanih organizacija… To je tako u ovoj i ovakvoj Srbiji, i sada je Šabac u sivilu svih ostalih gradova i sredina u Srbiji. Videće se i kako će nelegalna, otimačka lokalna vlast dodeliti Aprilske nagrade. Možda baš Vučić da bude laureat, dokazujući sve podaništvo, ulizištvo i beščašće koje naprednjaštvo krasi. Tama, beznađe, korupcija, kriminal, primitivizam, su pobedili duh, znanje, plemenitost… Uostalom, tako to biva u okupiranim nedemokratskim državama. Slično Dominikanskoj Repeublici, Gvatemali, Salvadoru, Panami, Belorusiji… a po ugledu na velike prijatelje Kinu i Rusiju.
Dragan Eraković