Šabac – kost u grlu Vučićevom režimu:
Piše Dragan Eraković, novinar iz Šapca
Nije prvi put da premijer Vučić, kada mora, spomene ali u gnevu Šabac. Mnogi se sećaju njegove reakcije na kupovinu “Politike” i novosadskog “Dnevnika”, pri tom ne birajući reči za Miroslava Bogićevića, vlasnika šabačkog “Farmakoma” i Dušana Petrovića. Uopšte, bivši ministar informisanja pokazao se da nije prijatelj ove branše, čak da ima izrazit animozitet prema medijima, izuzev npr.”Pinka” i “Informera”. Najnoviji istup bio je besomučni napad na gradsko rukovodstvo Šapca navodno da se iz budžeta finansira kampanja Vuka Jeremića. Istine radi, a premijer bi to morao da zna, i kao pravnik, i, naravno, prvi čovek države koja bi trebalo da počiva na zakonu, da se finansiranje medija obavlja na osnovu podnetih projekata. Pa je tako konkurs za finasiranje medijskih projekata u Šapcu objavljen prvog decembra, konkurs je javan, mogao je svako da konkuriše, a posle toga stručna i meritorna komisija od predstavnika udruženja novinara i lokalnih medija opredelila je sredstva.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović iako ima diskreciono pravo da utiče na ovu raspodelu samo je potvrdio odluku komisije. Tako piše u zakonu, tako je i urađeno. Međutim, premijer nije reagovao kad je bila raspodela sredstava za medijske projekte u Beogradu, gde je veći kolač uzela ekipa tek formiranih medija i portala. Nepravilnosti je bilo i u Nišu, a nije reagovao ni kada se već dve godine u Kragujevcu ne izdvajaju sredstva za medijske projekte. Uz to, veoma je diskutabilno kako se to još uvek iz državnih sredstava finansira Tanjug, a Zakon o privatizaciji medija bio je vrlo jasan sa rokovima i pravilima.
Poruka je vrlo jasna, vrlo radikalska, da su ljuti protivnici svi koji ne podržavaju vlast u liku jednog čoveka, a naravno bliže se predsednički izbori.
Šabac je jedini opozicioni grad, a pri tom uz brojne prepreke uspešno funkcioniše. Ovde je došla najveća strana investicija, japananski “Jazaki”, a vlast je činila sve da ova fabrika ode u Kruševac. Dovoljno je reći da je ugovor o državnim subvencijama ovoj firmi potpisao uz čudnu diskreciju državni sekretar za ekonomiju, dok se za sličan ugovor u Kruševcu sjatila gotovo čitava Vlada. Ili, kako protumčiti ćutanje o autoputu Ruma-Šabac, gde su Kanađani spremni da investiraju ovaj važan putni pravac kao koncesiju. I možda najveći trn u oku što su u Šapcu mediji slobodni, što su ovde počasni građani Olja Bećković i Vukašin Obradović, što se ovde za kuturu izdvaja sedam odsto iz ne tako malog budžeta od 3,3 milijarde dinara. Još uvek nije izračunata šteta zbog naprasnog premeštanja Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, a na raspolaganju je bilo 175 miliona evra iz evropskih fondova. S druge strane se ćuti o dugu države od tri miliona evra koliko se gradska uprava zadužila da podigne kredit i isplati potraživanja radnika “Zorke”, što je u nadležnosti države. Tu je i dug države od 130 miliona dinara za podsticaj u građevinarstvu . Premijer Vučić nikada zvanično nije posetio Šabac, što dovoljno govori o odnosu prema lokalnoj vlasti, a neka kohabitacija, barem u pristojnom svetu se podrazumeva, pogotovo kada je reč o politici pridruživanja Evropskoj uniji i evropskim verdnostima. .
Ali, ono što se u novinarskoj branši primećuje, premijer nikada nije ukrstio koplje sa stručnjacima iz oblasti arhitekture, za npr. grandiozni projekat “Beograd na vodi”, sa ekonomistima za razvojnu privredu, sa pravnicima o vladavini prava i zloupotrebama države i vlasti. Evidentno je da nema dijaloga, da se premijer više pojavljuje u medijima tabloidnog tipa odnosno gde je izraziti kič. Jednom je spomenuo da ne čita “Danas” ocenivši da je to tabloid. U društvenim naukama postoje predmeti koji naučno objašnjavaju kulturne vrednosti, a očito da je to premijer olako radikalski “prelomio” šta je to tabloid. Spočitavajući da se narodne pare u Šapcu troše za nečiju predsedničku kampanju premijer je smetnuo koliko se on to pojavljuje na medijima sa nacionalnom frekvencijom, gde predstavnici opozicije nemaju pristupa. Kad bi se to računalo, onda nema tih stranačkih finansija koje bi to platile, a naravno predsednička kampanja je već počela.