Lični stav
Ne znam koliko će mu policija i BIA prijaviti da je danas na protestu bilo ljudi, da ga ne „stresira“, ni koliko će on tu cifru dodatno umanjit, da laže sam sebe, kao ni koliko će tabloidna televizija objaviti da je bilo, da obmane i ne uznemirava mamu, ali ovoliko ljudi na jednom mestu još nisam video. Nisam stručnjak da procenjujem ali bilo je mnogo, mnogo više nego 9. marta i 5. oktobra zajedno.
Prekrstario sam Beograd i uzduž i popreko jedva se probijajući kroz ogromnu masu.
Pošao sam od platoa ispred Skupštine, do duše malo smanjenog ali krcatog, jedva se probijajući Takovskom. I poprečne ulice ,Kosovska, ona mala posle nje Svetogorska su bile, takođe, pune ljudi kao i prostor oko pošte. Kolone ljudi išle su pored Palilulske pijace sve do Taša pa pored njega do Pravnog. Tašmajdanski park i platio ispred crkve Svetog Marka bili su prepuni. Bulevarom, ili već kako se sad zove, nije moglo da se prođe sve do Vukovog spomenika a moža i dalje. Teško je bilo i probiti se od Pravkog prema Slaviji a to je uspevalo samo najupornijim, uz dosta izvinjavanja. I one poprečne, Krunska i sve druge bile su pune ljudi. Na Slaviji ni igla nije mogla da padne. Prepune su bile, bar koliko je pogled mogao da dosegne i ulica prema Crvenom Krstu, Svetosavska i Bulevar prema Auto komandi. Puna je bila i ulica Kralja Milana, Nemanjina i sve ulice do Sarajevske i Balkanske kojima su ljudi pokušavali da stignu na Terazije. Na Terazijama, takođe, krkljanac i u Knez Mihailovoj, pa Kolarčevoj sve do Trga Nikole Pašića. Šetali su ljudi i Zelenim vencem i Brankovim mostom u oba smera ali i u svim drugim ulicama, poput Narodnog fronta, za koje su mislili da ih lakše mogu dovesti do željenog cilja.
A koliko je to ljudi bilo proceniti sami.
Ivan Kovačević
