Novi 15. mart
Studenti u Nišu su prvog marta obeležili godišnjicu velikog protesta pod nazivom “Država, to smo mi“. Bez nekih velikih najava okupio se, ipak, ipresivan broj – više od osam hiljada građana koji su o svome trošku došli na ovaj skup da potvrde da onaj prethodni nije bio uzalud. Sada ni brojke nisu toliko važne, jer ne mogu svi skupovi biti istorijski i rekordni, a važna je poruka, koju mnogi zaboravljaju, iako uče Ustav, da su građani nosioci najviše, suverene vlasti.
U istom danu održani su i protesti veterana u Kraljevu, da pokažu svu besmislenost optužbi o nekom nasilnom rušenju ustavnog poretka ili atentata na predsednika države, kao i protesta studenata i građana na Ušću, kao protivljenje suludom projektu uništavanja velikog parka, ali i onim projektima vezanim za EKSPO, gde se nemilice troše narodne pare.
Protesti zemljoradnika ušli su u treću nedelju, jer im je urgožena osnovna egzistencija. Nezamislivo zvuči da, na primer, stočari predaju pet litara mleka koliko košta i litar mleka u trgovini. Režim se surovo obračunao sa zemljoradnicima na protestima, hapšenja i privođenja su sastavni deo tvrdog odnosa države, a da se problemi ne rešavaju.
Već 15. marta sledi godišnjica najvećeg poslertanog političkog skupa u Beogradu, gde se okupilo više od 300.000 ljudi koji su tu došli uprkos zabrani železnikog, međugradskog kao i gradskog saobraćaja u prestonici. Zna se da je ovaj skup prekinut u 19 časova i 11 minuta, prilikom odavanja počasti stradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu, i da još uvek nema odgovora o tzv. zvučnom topu.
Ovoga puta nema najava grandioznog protesta, ali će svakako veliki broj građana iz drugih delova Srbije doći. Bilo je očekivanja da je onaj prethodni skup mogao mnogo toga da promeni da je, na primer, sve stalo do ispunjenja studentskih zahteva, ali su sada druge prilike i druga očekivanja. Pre svega to je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a tu su važne pripreme.
I upravo 28. decembra prošle godine napravljen je taj veliki iskorak gde je oko 400.000 građana u jednom danu umreženo. Ostalo će teći nekim prirodnim tokom, da ti građani stvaraju neke nove veze i da se kritična masa birača širi. A protiv sebe imaju nesrazmernu silu režima, koji drži vlast u gotovo svim porama društva, od mesne zajednice, do opštine i države, i naravno ogromna materijalna sredstva svih građana koje prikazuje kao svoja.
Već krajem marta biće izbori u desetak lokalnih zajednica, ali je već sada jasno da je režim upotrebio sva moguća sredstva da ih ne izgubi. Naravno, oni najavljeni izbori krajem godine prilika je da se iskoriste sva oružja, ucene, potkupljivanja, krađa, gotovo potpuni medijski mrak, sredstva sile i prinude u vidu policije a možda i Vojske…
Gubitak izbora za ovu vlast znači za brojne njihove čimbenike i dugogodišnju robiju. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da je moguće da se izbori pomere i za narednu godinu, predsednički na proleće a oni parlamentarni krajem decembra. Sa ovom vlašću sve je moguće, jedino je izvesno da poštenih izbora neće biti.
I upravo je snaga studentskog pokreta u tom izazovu ne da se menja samo vlast, nego i jedan režim duboko ogrezao u korupciju i kriminal.
D.Eraković