RIJALITI SRBIJA
Maske su pale! Zvuči paradoksalno jer maski nema!? Mislim, onih protivu korona virusa. Nema dovoljno. Ali o nečem drugom je ovde reč. Svet je postao toliko globalan da je to već neizdrživo. Prvo globalno zagrevanje, klimatske promene koje idu nezadrživim tokom a sada i virus koji ne poznaje granice i jebe mu se za nacije, religije, demokratiju, diktaturu i takve trice. Dakle, svi smo na planeti u sličnom sosu. I skoro svi nespremni na ovu „nevidljivu“ pošast. Dok je virus boravio samo u Kini ostatak sveta je baš boleo Sebastijan za to, neka Kinezi to reše tamo kod njih. Njihov virus-njihova stvar. Ali, malo morgen. Ovolika povezanost svih sa svima na celoj planeti, međuzavisnost koja je zastrašujuća dovela je do toga da se to čudovište sa poetičnim imenom – korona, raširi na sve strane. I postane problem svih. Ono što je bilo potpuno neverovatno je da najrazvijenije i ekonomski najjače države nisu adekvatno odgovorile na izazov virusa. U Italiji su se građani ponašali nonšalantno sve dok đavo nije sasvim odneo šalu i broj preminulih od zaraze počeo da se vrtoglavo povećava. Slično su se ponašali i Španci iako su već imali iskustva Italijana. Francuzi su okasnili sa merama za sprečavanje širenja virusa a Nemci su ipak dobro reagovali nakon početne zbunjenosti.Njihova rukovodstva su odlagala radikalne i drastične mere za suzbijanje zaraze a kada su krenuli da ih primenjuju stvar je polako počela da izmiče kontroli (naročito u Italiji). U Švajcarskoj se gotovo urušio zdravstveni sistem. Ej, u jednoj Švici! I predsednik SAD Donald Tramp je odugovlačio je sa merama koje je bilo neophodno doneti i primeniti u ovom kriznom momentu i u svom haj-nehaj maniru sve to komentarisao a onda je ipak celu stvar uozbiljio i krenuo sa upumpavanjem ogromne sume para u cilju borbe sa korona virusom. Ova planetarna kriza pokazala je da bez obzira na ekonomsku moć mnoge države nisu bile u stanju da odgovarajuće reaguju jer zdravstveni sistemi i opšta kultura stanovništva nisu na nivou koji zahteva solidarnost, disciplinu, odgovornost. Kapitalistički sistem koji postoji skoro u celom svetu a oličen je u snazi novca, njegovog Veličanstva Profita, tog jedinog merila uspešnosti kako pojedinaca tako i društava, taj sistem bez empatije, okrenut samo sticanju i enormnoj potrošnji nije ni mogao da se snađe u situaciji kada su potrebne neke druge vrednosti, kada je najvažnija briga za drage osobe i sve druge ljude ispred naših egoističnih poriva i potreba. I to je ono zajedničko za većinu zemalja a razlike su u mentalitetu i nekim kulturološkim posebnostima od nacije do nacije. Kada smo već kod razlika interesantno je da su se „diktature“ pokazale efikasnijim u ovim okolnostima od „demokratija“. Kina sa jednopartijskim sistemom se izborila sa virusom iako je bila najviše pogođena, Rusija gde je neprikosnoveni vladar Putin drži krizu pod kontrolom, u Turskoj Erdogan još uvek vlada situacijom, kao i Lukašenko u Belorusiji, u Severnoj Koreji i nema zaraženih nesretnom koronom i tako dalje. S druge strane demokratske države su poklekle pred najezdom virusne vojske i sada se u hodu prestrojavaju da bi koliko-toliko odgovorile na napad i spasle građane i svoje demokratske sisteme većeg zla, O tome će već biti velikih diskusija na globalnom nivou kada za to dođe vreme. U toj gužvi mi u Srbiji smo se nakon očekivane nespremnosti u samom početku još i dobro snašli. Posle prvobitnih poruka državnog vrha i nekih lekara da se radi o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“ i jedne vesele atmosfere koja je preovladavala na konferencijama za medije, pristupilo se relativno brzo donošenju i realizaciji drastičnih mera koje u većini država nisu primenjene. „Ljuta trava na ljutu ranu“ moglo bi se nazvati delovanje političkih donosioca odluka i medicinske struke . Vanredno stanje, policijski čas, zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina, i neke druge restrikcije mogu izgledati preterano ali vreme pred nama će pokazati da li su i koliko bile potrebne i primerene situaciji. Naši ljudi su u prvi mah, kao i u drugim zemljama, neozbiljno shvatili ozbiljnost situacije sa korona virusom i ove brutalne mere su, očito, bile neophodne a sve u cilju da se obuzda širenje tog zlog mikroorganizma (u međuvremenu su se u većini dozvali pameti, ne računajući one idiote koji su došli iz inostranstva i koji će narednih mesec dana provesti pod šatorima na ledini, a zaslužili su i gore od toga). I verovatno, u ovom slučaju, cilj opravdava sredstva bez obzira da li će to na kraju balade nekome politički koristiti ili ići ne štetu. Naravno da će Vrhovni Antivirus (genijalni Basara) uvek svaku situaciju iskoristiti za svoju promociju i da će sve pozitivno što se uradi pripisati sebi ali o tome treba misliti i reagovati kada sve ovo prođe. „Ima dan za megdana“, još jedna je narodna izreka koja danas i ovde pije vodu. Takođe, dobrotu i solidarnost nikada ne smemo zaboraviti. Iz Kine su nam stigli stručnjaci za borbu sa koronom kao i medicnska oprema i materijal u velikim količinama, Norveška je donirala Srbiji 5 milona evra u medinske svrhe dok je EU, oprhvana sopstvenim problemima i dalje daleko od nas (mi smo od nje uvek bili „tamo daleko“). Ipak isprsili su se sa 7,5 miliona evra i malko spasli obraz. Ono što mi možemo u narednom periodu kao ljudi prvenstveno je da budemo normalni, disciplinovani, da ne širimo paniku, da se naoružamo strpljenjem i da se nadamo najboljem. I naravno da aplauzom svakog dana dajemo podršku zdravstvenim radnicima i svima onima koji moraju da rade da bi se život i u ovom vanrednom stanju odvijao redovno koliko je to moguće. Tako pružamoi podršku i jedni drugima i samima sebi u krajnjem slučaju. Dajemo šansu nadi. I za kraj jednostavna poruka (koliko to može da bude teško):
OSTANITE KOD KUĆE!
Dragan Karalazić