Baba Marta (mitološko značenje), je pojam nastao kao perosnifikacija mesec marta, njegove varljive prirode i nepredvidivih meteoroloških prilika. „Baba Marta“ garantuje nevreme i kada mu nije vreme. Baba Marta se sreće kod gotovo svih slovenskih naroda.
Za „Babu Martu“ karakterističan je period kraja marta i početka aprila kada iznenada i mimo reda zaduvaju hladni vetrovi i pada susnežica koja pravi „lapavicu“ – tečno blato sa snegom po tlu.
Poreklo reči
Ime Babe Marte nastalo je po mesecu martu, odnosno rimskom bogu rata Marsu. Oštra je i okrutna po njemu, a topla i razdragana po proleću koga najavljuje.
Mitološka prošlost
Legenda kaže da se ona prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca. Od tada je, ta uvređena starica, postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost. Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i neophodnosti sklada između prirode i života ljudi. Kad toga nema, ona na zemlju pošalje sneg da opomene ljude kako treba da pripaze na ponašanje.
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije