Rasplet srpske drame
Po teoriji drame nakon kulminacije sledi preokret i rasplet. I dok se radnja srpske drame ubrzava kao na pokretnoj traci, da događaji prevalilaze one prethodne. U petak je bio generalni štrajk, doduše ne u pravom smislu i obimu jer je potrebna radnička i građanska masovnost i otkazivanje bilo kakvog oblika rada, ali su tada zabeležene, moglo bi se reći najrasrpostranjeniji i najmasovniji protesti u Srbiji.
Jedan od ključnih momenata bilo je gaženje studentkinje na Novom Beogradu, koje je izazvalo bes i ogorčenje ne samo studenata već i građana. Ponedeljak, na Svetog Savu, desila se Autokomanda, što će ući u udžbenike savremene političke istorije. Ne samo zbog masovnosti, jer je gotovo nemoguće prebrojati učesnike, a samo u jednom momentu duž Autokomde slila se reka ljudi i svetslost mobilnih telefona od više od sto hiljada građana.
Takva masovnost bla je propraćena izuzetnom atmosferom, sinergijom studenata i građana, sa dobrom voljom i najvećom živom „žurkom“. Tome treba dodati rezultanatu u Srbiji, čak u 151 gradu i opštini, od ukupno 174, bili su protesti, čak i tamo gde nikad nisu bili.
S druge strane režim kao da ne shvata značaj i masovnost ovih protesta, pa ministarka prosvete preti smanjenjem plate prosvetarima u štrajku, podižu se disciplinske prijave, a, na primer, zaboravi da ti izgubljeni časovi mogu da se nadoknade, uostalom kao i blokade fakulteta. Konačno predsednik države i premijer stavljaju „celokupnu dokumentaciju“ o nadstrešnici u Novom Sadu.
Podsećanja radi predsednik države kao i ministar građevina Vesić, još prvog dana, ubeđuju javnost da nije bilo rekonstrukcije, što nije bilo dovoljno tužiocu da ih pozove na saslušanje zbog obmanjivanja javnosti, a kasnije je Vesić oslobođen i „osnovane sumnje“ za ovaj zločin gde je 15 ljudi izgubilo živote a dvoje osakaćeno. Nudi predsednik razgovore i šah sa studentima, nudi pomilovanje za uhapšene na protestima… Doduše ima pravo na to, ali, studenti traže da institucije rade svoj posao, dakle na tužiocima je da dokažu eventualnu krivicu ili ih oslobode optužbe za remećenje javnog reda.
I dve studentkinje na Autokomandi jednostavno su objasnile nerad institucija, kako kažu, došle su i sunčale se, i opet su više radile nego Zagorka Dolovac. Ali, ona prima platu itekako veliku, a njen nerad skupo košta sve građane. Najavljena je smena polovine ministara, a opet studenti su tražili da svako radi svoj posao. A ministri ga očigledno ne rade, pa ni premijer, jer piše u Ustavu da spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije, pa kako to da mu predsednik države, koji nema nadležnosti, prestrojava, imenuje i razrešava ministre.
Time je jasno rečeno da ne rade ni sudije Ustavnog suda. Već kada se ovako radnja, a na grčkom je to drama, zakotrljala ide se ka njenom razrešenju. A Autokomanda pokazuje snagu i moć, ne treba neki deus eks makina, da se sve raspetlja. Studenti su učinili onu najvažniju prekretnicu, povezali su veliku većinu građana, srednjoškolce, prosvetne radnike, zemljoradnike, lekare, pa čak i sudije koji se polako bude.
I kako to biva u drami, ima i sporedne radnje, predsednik saziva „veliki“ skup u Jagodini, ali je to već nalik burleski, nešto kao Jovanča Micić. Nebitno.
Dragan Eraković
