Autentična forma potrage za sopstvom

Promovisana knjiga poezije „Tužne biografije“ Đorđa Bogojevića

Knjiga poezije „Tužne biografije“ autora Đorđa Bogojevića iz Šapca predstavljena je prošlog četvrtka u bašti Kulturnog centra. O autoru i zbirci govorila je urednica Književne scene Branka Todorović, dok je stihove čitao profesor srpskog jezika i književnosti Velimir Kuzmanović.

Bogojević je diplomirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pored ove, objavio je još dve zbirke pesama „Ulični jauci“ i „Ogledala“.

-Raduje me da se Đorđe Bogojević predstavlja prvi put šabačkoj publici sa svojom trećom knjigom. Do sada se nije oglašavao na lokalnoj književnoj sceni. Pisao je za razne časopise, učestvovao na veoma bitnim pesničkim festivalima, čak je i osvojio tri puta drugu nagradu za svoju poeziju. Zanimljivo i autentično je da njegova forma poezije nije zapravo forma stiha, nego kao jedna priča. Iza te jednostavnosti zapravo se krije jedan mnogo dublji sloj i potraga za sopstvom. Naravno, treba ga više puta iščitavati baš iz tog razloga. Verujem da će Bogojević u budućnosti još više uspeti da, pre svega, sliku sveta ne gleda sa one strane tuđih iskustava, nego iz ličnog iskustva, kako bi proširio svoje životne i pesničke vidike. Jako je zanimljiv i peva na sebi svojstven način, pa publika može da uživa u toj osobenosti njegovog kazivanja- istakla je Todorovićeva.

Tematsko polje Bogojevićeve poezije ocenila je kao raznoliko- „slika sveta je već viđena, ali pesnikova glad za spoznajom, iako građena na tuđim iskustvima, veoma je prisutna kroz teme socijalne nejednakosti, kao i društvene nepravde“. Piše „jednostavnim i pitkim jezikom, bez pompeznih reči i značenjskih nejasnoća“.

-„Tužne biografije“ u mom uhu zazvučale su kao poznata melodija koju smo nekad davno čuli ili kao jedina istina skrivena u uglovima napuštenih soba gde se nalaze prašnjave knjige zaklonjene neprozirnom paukovom mrežom. Autor je studirao antropologiju, pa ne čudi njegovo antroploško sagledavanje književnosti u društvenom životu, osvetljavajući poeziju kroz određene kulture i civilizacije. Zato su mit i simbol neizbežni činioci piščevog tragalaštva i samospoznaje. Takozvana stvarnost za pesnika se prelama između sna i nesna. Plaši ga bezizlaz, pa se povlači, ostaje posmatrač sopstvene nemoći – naglasila je urednica Književne scene u Kulturnom centru.

Inspiraciju za naziv knjige našao je u „Tužnim tropima“ Kloda Levi Strosa, velikog francuskog antropologa. Sve može da ima biografiju- ulice, trgovi, gradovi, civilizacije, predmeti, pa je i svaka pesma na neki način biografska, a poezija je, kako je istakao Bogojević, samo jedan, za nijansu manje savršen, izraz muzike.

-Kao što je muzika na neki način umetnost van materijalnog, upravo time što najmanje zavisi od materijalnog, najviše utiče na one koji je slušaju. Isto je i sa poezijom, ne vidim nikakvu razliku. Poezija nikad nije bila naročiti deo kulture kojoj pripadamo. To nije dobro u nekom pogledu, međutim, srećom po pesnike, ispostavilo se da možda baš i nije tako loše ponekad biti marginalizovan, jer u Srbiji ne treba baš ni biti mejnstrim, na kraju se ispostavi da nije dobro. Poezija je skrajnuta, ali ne treba kukati nad tom činjenicom, već se potruditi da se iz toga izvuče najbolje moguće. Zato je poezija i izdržala sve i opstala, ona i treba da zauzme svoj stav. Mom senzibilitetu nije bilo primarno da poezijom ispravljam društvene nepravde, što je možda sebično, ali sam imao veće i preče prioritete, jer sam pre ispravljanja društvenih nepravdi morao da se izborim sa nekim svojim demonima, da neke svoje rane zacelim poezijom- objasnio je Bogojević.

Njegov pesimizam u stihovima prožimaju problemi društva, nejednakosti, istorijske nepravde zapečaćene tragičnim sudbinama pojedinaca, simboličke „veze“ između ljudi prekrojene novim društveno- istorijskim okolnostima, samokritičnost, odsustvo empatije kao breme novog vremena. Osvrnuo se i na kulturu, istakavši da je u njenoj osnovi identitet, da mora da pronađe razlog svog postojanja i živi zahvaljujući idejama koje je oblikuju.

Dragana Dimitrijević