Humoreskica
Zamislite ljudi da pošaljete svoje dete u školu da mu profa bude Martin, Orlić, ili, ne daj bože, onaj Atlaga. Profa, koji ne ume ni da pročita ono što mu šerif napiše. Onomad je opet u jednoumnoj skupštini, gde je na dnevnom redu bio popis stanovništva, profa prozivao opozicione lidere koji nisu ni u sali, niti u skupštini i dodeljivao im pogrdne nadimke, uz opšte uvažavanje i aplauz prisutnih „akademaca“ i naravno, predsednika skupštine, koji je u znak odobravanja samo klimao glavom gore – dole. Ređao je Atlaga sve redom, ali je zaboravio da njegov šerif ima više nadimaka, nego svi koje je tom prilikom naveo. Naravno da šefa nije smeo da dira, jer se on bori da „zlatno“ doba što duže traje uz ovakve, koji ga brane rečima, a sutra će, kada bude bilo stani – pani, prvi da se sakriju u mišju rupu, ili da pretrče kod Đikija, Boška ili Vuka.
A mogao je Atlaga da spomene i kako zovu njegovog ministra odbrane, pa ministra unutrašnjeg, pa ministra zdravlja, pa premijera, pa ministra za infrastrukturu i veličanje šerifa. Sve su to šerifove perjanice koje nam „ulepšavaju“ život i kojima jedva čekamo da vidimo leđa. Zna to dobro i Atlaga i njemu slični, ali , privilegije i mesto koje ni u jednom normalnom društvu ne bi zauzeli, mora da se čuva, po svaku cenu. A cenu, nažalost plaćamo mi koji smo ih izabrali.
Rade Đergović
