Humoreskica
Onomad se, po običaju u kafani kod „Ace Pljačke“, iskupilo seosko društvance da uz piće razmotri društveno – političku situaciju u selu i šire. Za reč se prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i napredna inteligencijo, kako napredujemo po pitanju poljoprivrede?
– A kako možemo napredovati, kad smo na repu svih događaja u ovoj zemlji. O nama država misli samo kad treba da nam uzme porez i otme naše proizvode. Otme nam malinu, kupinu, šljivu, jabuku, paradajz, mleko, pšenicu, kukuruz, meso… – poče Ratko da nabraja.
– Mi smo za to krivi, moj Ratko. Svi su nam seli na grbaču, a mi trpimo i ćutimo – dodade Laza.
– More, izlazili smo i blokirali puteve, ali, džaba kad ima para za rijaliti, za pevaljke, za televizije i novine koje pokazuju samo golotinju i kriminalce, kad ima para za nacionalne stadione na kojima se iskupi manje gledalaca nego u našem selu o preslavi. Za sve ove gluposti para ima, a kad se mi pobunimo, ministar za selo izađe i proglasi nas državnim neprijateljima i stranim plaćenicima. To nam kaže onaj, koji nikada u životu nije imao motiku u ruci, koji ništa zasadio nije, niti prase odgajio. Eto, takav treba o nama da brine – ubaci se Stanoje.
– A onda ovi na vlasti, da bi sve što nam se događa prikrili, ubace litijum u igru, pa se sada svi igramo k`o dete sa zvečkom – javi se Krstivoje.
– Jeste Bogami. Eno ga precednik i ono čudo od kobajagi precednika parlamenta izgiboše ubeđujući nas kako je litijum zdrav, k`o onaj njihov parizer i pašteta koje su onomad prikazivali, k`o da smo mi pali s Marsa pa ne znamo šta valja. Ne bi` ja dao moju slaninu ni kobasicu za sve njihove parizere i paštete. `Oće da nam uvale litijum i da nas potruju, kao da nam je malo sve ove nebrige o selu i nama seljacima! – reče Miladin, sav iznerviran.
– U pravu si Miladine, ali ovi što šuruju sa belim svetom i što im obećavaju ono što nije njihovo, neće moći da im daju. Neće kopati dok se mi budemo pitali, jer mi za razliku od onih bogatih na vlasti nemamo gde da odemo. Neće kopati moju dedovinu! – podviknu Sreten, a na njegove reči svi se složiše i počeše da tapšu. Tapšao je i deda Panta u ćošku kafane, zadovoljan što po pitanju opstanka na svojoj zemlji nema opozicije.
Rade Đergović