Dušan Marković, Rumska
Život na selu, kao što svi znaju, nije ni malo lak. Kao prvo, zbog cena poljoprivrednih proizvoda, a kao drugo zbog plasmana. Za ostanak na selu se odlučuje sve manje omladine, a svake godine je život se teži i teži. Ostanak omladine u selu mislim da bi dosta poboljšala, koliko- toliko neka sigurnost cene i plasmana, kako u voćarstvu, ratarstvu, tako i u stočarstvu. Onda bi čovek znao za šta bi se opredelio da se tome maksimalno posveti. Trenutno od voća uzgajam jagodu i šljivu, i time bih planirao da nastavim da se bavim, ukoliko bi bilo neke sigurne cene i plasmana. Takođe se bavimo i stočarstvom, odnosno tovom bikova, za koje nikada nema zagarantovane cene. Na kraju se ispostavi da je to samo „presipanje iz šupljeg u prazno“. Seljaka se samo sete pred neke izbore ili tako nešto, što je stvarno sramota. Umesto da se podstiče ostanak omladine na selu, sve se suprotno radi, subvencije na zemljište su umanjene, treba da počne odnošenje smeća koje će seljak plaćati i mnogo toga drugog.