Dušanka Daničić, Bogatić
Bogatiću je više varošica i pretežno se ljudi bave poljoprivredom, ali ima više mogućnosti od sela, a naravno, manje od grada! Imamo osnovnu, dobru srednju skolu, dobar folklorni ansambl „Đido“, pozorište, dramsku sekciju…– za decu ima dosta toga. Moje dete već godinu dana ide na sportić, od skoro i na ples, folklor na koji već od pete godine može da krene. Ima tih aktivnosti da ne moramo da idemo do grada, na dobrom smo položaju, blizu većih gradova, banke, pošte, a imamo i termalnu banju… Moj muž ima svoju štampariju, imamo Kafe- piceriju i dečiju igraonicu u sklopu, a i ja sam u hotelijerstvu… Ja volim velike gradove i ceo život sam mislila da ću ja živeti u nekom od njih, ali sad vidim koliko je mala sredina bolja za porodicu, za decu… Tu se jos uvek nije izgubilo ono naše nešto, još se koliko- toliko taj kult porodice i svih tih naših lepih običaja čuva! Lep je život na selu i manjim sredinama, ali nije lak, zato što je život i rad seljaka loše plaćen, bolje reći nikako! A mi smo ipak poljoprivredna zemlja! Na to treba obratiti pažnju, ne samo u našem kraju, nego u celoj zemlji, da bi svima bilo bolje, da se sela ne bi glasila, a gradovi postajali pretrpani!