Branko Mijailović, Metlić
Bavim se poljoprivredom, a uporedo sa tim sam i vozač kamiona u jednoj firmi. To mi je način da opstanem, drugačije ne bih mogao. Opredeljen sam pretežno za stočarstvo i pre nekoliko godina sam predao bikove, ali još čekam da ih naplatim. Dok za neke vrste povrća ima zagarantovane cene i mogu solidno da se prodaju, za stoku nema ni zagarantovane cene, ni otkupa. Prekupci diktiraju uslove na tržištu, mnogo toga obećavaju, ali ništa ne ispunjavaju. Najgore je što svako od nas ima mesečne obaveze koje mora da izmiri, a niko nema redovna primanja. Ja sam tri meseca bio na birou i čekao posao u gradu. Sad su me zvali, ponovo radim, ali sam u međuvremenu morao da se vratim u selo. Da to nisam učinio, bio bih na ulici. Selo je moja sigurna luka, ali trenutno i jedini izbor koji imam.
