Dragoljub Gajić, Metlić
Nama koji živimo u selu, potrebno je da to što proizvedemo možemo da prodamo, da imamo obezbeđen plasman i sigurnu cenu svojih proizvoda. Ja se bavim plasteničkom proizvodnjom povrća. Potrebna su velika ulaganja, od šest do sedam hiljada evra, da bismo mogli da iskopamo bunar. Država finansira kopanje dubinskih bunara do 100 m, a u našem kraju vode su na dubini 150-300 metara. Generalno, mali proizvođači teško mogu da opstanu. Ja nekako uspevam da opstanem preko leta, ali je teško preživeti zimu. Trudim se da radim kad god mi se ukaže prilika i ne bežim ni od teških fizičkih poslova, za koje se dnevnice kreću oko 1.500 dinara. Nas je petoro u porodici i niko nema stalni izvor prihoda i redovna primanja. Vreme kada smo slobodni nemamo kako da utrošimo, jer društveni život ovde praktično i ne postoji. Nemamo prostor gde bismo mogli da se okupljamo, a najbliža prodavnica nam se nalazi na čak pet do šest kilometara udaljenosti.
