Ljubomir Blanuša, Metlić
S obzirom na to da moja porodica ne živi ovde oduvek, i da smo se zbog ratnih okolnosti doselili u okolinu Šapca, osnovnu, srednju i višu školu pohađao sam u Šapcu, kasnije završio specijalističke studije u Beogradu iz oblasti IT sektora. Moja porodica i ja smo potpuno zavisili od oca i njegovog rada. On je po zanimanju građevinski limar. Svoj život ne zamišljam na selu zato što, niti imam zemlje, što je preko potrebno, niti sam težio takvom životu. Majka i ja imamo jednu parcelu od 10 ari jagoda i na leto ima nekih primanja od prodaje, ali to je zanemarljivo. Dok sam studirao, bavio sam se kupoprodajom IT opreme i popravkom računara. Želja mi je da napredujem u struci, u Šapcu za to nemam prostora, jer je još uvek nerazvijen po tom pitanju, a o selu i da ne govorim. Od naredne godine počinjem da radim u firmi u Beogradu kao sistem administrator u programiranju. Generalno, mislim da se mladi teško odlučuju za život na selu, jer se mnogo radi, a malo zarađuje. To vidim i po svojim vršnjacima.