Dragi moji,
kako se sve u životu vraća, a počesto i plaća, tako nam je naš (Za)ustavni sud, pre neki dan ponovo i zvanično, sa pečatom suda, vratio Rio Tinto u igru. Vlada Srbije je toj kompaniji svojevremno, početkom 2022.g. i to pod pritiskom građana na ulici, donela odluku kojom je ukinula dozvolu za izvođenje radova na terenu, a sve u vezi famoznog litijuma. Tadašnji premijer, je to prokomentarisao pompezno i sledećim rečima: „stavili smo tačku na Rio Tinto“. Posle samo nešto više od godinu i po dana, tačka se prvo, pretvorila u tri tačke, modus je pronađen, u sve se umešao sud, koji bi trebalo da štiti građane i pravni sistem od neustavnih i nezakonitih akata Vlade, te iste države Srbije. Prvo je sud ukinuo tu Odluku Vlade iz 2022. godine i omogućio da se ona tačka, pretvori u tri tačke, a odmah potom u zapetu, jer se nadalje, projekat vezan za eksploataciju litijuma u našem kraju, nastavlja legalno, uz podršku Vlade… Ko je to smislio, svaka mu čast… alal mu vera… Do danas sam imao priliku, da kao advokat učestvujem u postupku u kojem je jedna banka, takođe zaštićena od strane države, pravnom magijom proizvela svog poverioca u svog dužnika… ali ovaj projekat sa Vladom Srbije i Rio Tintom, prevazilazi sve… To je neviđeno i nečuveno… I nikom ništa. Vlada navodno donela protivustavnu Uredbu, kompanija pokrenula ocenu ustavnosti, sud reagovao i zaštitio kompaniju, a onda Vlada ponovo donela odluku: e sad radite šta hoćete, i kako vam je volja… sve vam je dozvoljeno… Tako nam je potencijalni kopač rude i XXL zagađivač (takva su iskustva drugih zemalja koje su osetile blagodeti kopanja litijuma) povratio svoje mesto i svoju investiciju, a Srbiji će tek da ispostave račun, ovako ili onako… Odustaneš li, platićeš… ostaneš li, platićeš… Pa gde to ima, i kakava je ta srpska Vlada koja ovako postupa… Čija je to Vlada…?
Znam ja jako dobro, da će Vlada Srbije, a to već poodavno čini, sve u vezi sa kopanjem i eksploatacijom litijuma za potrebe pravljenja baterija za elektro vozila i druge uređaje, proglasiti najvišim državnim interesom, pa samim tim i interesom za sve građane Srbije… To je jedna strana medalje… Druga je ona, da će vlast, sve one koji su argumentovano, protiv kopanja rude litijuma u najlepšem kraju Srbije, onom ispod Cera, sve do Drine, proglasiti političkim neprijateljima, izdajnicima i počastiti ih sličnim groznim epitetima iz bogatog arsenala, čime će pokušavati da uvere Srbe u to, da su protiv litijuma i komapanija koje bi da kopaju po Srbiji, samo oni koji su protiv njihove vlasti…
Da li će im to uspeti? Teško je reći. Nije bez šansi da im uspe. Kao što je bez šansi na uspeh, narod iz Jadra, pa i šire, ako ga podrži ili u borbu za sebe i svoje živote, povede ma koji političar iz današnje opozicije… ako je uopšte i ima… Narod ima dispoziciju da odluči… da se organizuje i krene u zaštitu sebe, svoje imovine i opstanak cele Srbije kao države i Srba kao naroda… Da li je potrebno da se neko toliko žrtvuje i rešenjem da ide do kraja, stavi na čelo takvih građana… sigurno da je potreba… Ali je pitanje, imamo li mi u Srbiji danas takvih… Akademija, sporadično… Crkva, ućutkana… Institucije, pod kontrolom… Partije, pune licemerja i bez nekog autoriteta… Onda, u takvom vremenu, koje nas snalazi, narod mora da se uzda samo u sebe i svoje moći… A narod takvu moć ima… samo mu treba povod… Ima li ga… Ima, itekako ima… Kako bi lepo zazvučalo da se opet čuje ono „strina, gde je Drina“… Jer, današnji Poćorek, nije kao onaj iz 1914.g… ni slučajno… On nosi poklone i mami, jednom rukom… u drugoj drži Uredbu i dozvolu… sve legalno i uz pečat i potpis…
Sve Vas volim i pozdravljam.
