Razmišljanje malog Đokice
Birati i biti bran je Ustavom zagarantovano pravo za sve građane Srbije. Međutim, to pravo ne koristi skoro polovina građana. Ono što je zabrinjavajuće je činjenica, da je iz godine u godinu, izlaznost birača sve manja. Razloga za ovo ima mnogo. Prvo birački spiskovi, još uvek, nisu sređeni ali mislim, da su glavni razlog katastrofalno loši kadrovi na političkoj sceni Srbije. Više od 25 godina jedni te isti menjaju „dresove“ i politička uverenja a sve zbog toga da nama „bude bolje“. Rezultat toga je da smo mi sve siromašniji, da se međusobno svađamo i zavađamo a oni sve bogatiji i bahatiji. Jedini cilj birača, u ovom trenutku, je da se bira „manje zlo“, između velikih zala. Zbog toga mnogi odustaju od izlaska na izbore pod izgovorom da njihov glas ništa neće promeniti, da nemaju za koga da glasaju… što je u suštini tačno.
Međutim, neizlaskom na izbore pruža se prilika drugima koji su, uglavno, manje obrazovaniji od vas da odlučuju u vaše ime, o vašoj sudbini. I, ako ne znate za koga da glasate treba izaći i glasati. Za koga? Naša književnost je veoma bogata poslovicama… u njima su opisani svi naši životi i sudbine. Samo ih treba koristiti…
- Ako želiš izgubiti prijatelja, pričaj s njim o politici.
- Bolje ukor mudroga, nego hvala ludoga.
- Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
- Ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju.
- Ko traži veće, izgubi iz vreće.
Izađite na izbore, imate još dosta vremena, i glasajte. Ako se niste odlučili za koga razmislite o ovim poslovicama. Sigurno će te pronaći nešto. Nemojte da vam posle bude žao. Jer posle… nema kajanja!
