Rijaliti Srbija
I kao što smo već rekli ona dvojica majstora Max/Bunker autori kultnog stripa Alan Ford bili su vrlo mudri i kako su tačno predvideli budućnost u kojoj (i ovde i svuda) danas živimo ili životarimo. Kroz zajebanciju odlično su anticipirali situaciju u kojoj globalni alavi kapitalizam ruši sve pred sobom (vrhunski prevod Nenada Briksija na hrvatsko-srpski dao je dimenziju više celokupnom utisku). I rekli su i nacrtali mnogo toga još što se tiče gotovo svih nas u vrlo konkretnim situacijama kako u onom vremenu (70-ih i 80-ih godina 20-og veka) tako i možda i više danas sa naglaskom na našu malu zajednicu. A jedna od tih važnih poruka je i ona iz naslova ove kolumne. Pogađate – radi se o nedavno održanim lokalnim izborima u Srbiji 2. juna tekuće godine.
U Beogradu su se, navodno, izbori ponovili jer su u decembru prošle godine bezočno i napredno pokradeni, lopovi su uhvaćeni sa rukama do lakata u tegli meda i sada idemo Jovo-nanovo. Ali, u međuvremenu se opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja podelila na one koji na ove nove izbore izlaze i na bojkotaše pa se najnovija opoziciona lista zove Biram borbu, u izbornu trku se uključio i Savo Manojlović i njegova platforma Kreni-promeni a i vanzemaljci dr Nestora izlaze u dve kolone: Mi-ovi i Mi-oni (razlika između ovih čudaka je verovatno u boji očiju, plavooki i ostali) a i vlast je promenila formu u okviru koje su izašli na izbore u svim lokalnim sredinama gde je izbora bilo i to tako što su udružili i kuso i repato, sve one likove skupljene s konca i konopca, i turili ih na jednu listu pod originalnim naslovom; AV-Beograd (Novi Sad, Niš, Valjevo, Čačak…) sutra gde se opet samozvani i lažni Car Aca od Ćipuljića (u narodu poznat pod pseudonimom Oskar) kandiduje za gradonačelnike i predsednike opštine širom zemlje Srbije.
I po milioniti put krši Ustav države čiji je predsednik jer mu se može. I kao nije učestvovao u kampanji a nije silazio sa TV ekrana, iskakao je iz plakara, frižidera i veš mašina, na mobilnim telefonima preko društvenih mreže bio je kao kod kuće, ulazio povremeno i u snove svojih pokornih podanika da proveri da ovi slučajno ne sanjaju nekog dugog osim njega i nešto drugo, recimo normalno i demokratsko, uređeno i bezbedno društvo bez naprednih bezveznjaka, krađe izbora, nasilja i straha.
Za to vreme ono što zovemo „opozicija“ koja bi više htela nego što realno može da bude alternativa ovom do srži pokvarenom naprednjačkom (Vučićevom) režimu izgubila je vreme i energiju u međusobnom prepucavanju i traženju puta kroz birokratske lavirinte ovog provizorijuma od države (birački spiskovi, liste kandidata za odbornike, šta je po zakonu a šta nije i tako u krug) i uglavnom, čast izuzecima, nije vodila pravu izbornu kampanju kojom bi građanima stvorili predstavu o tome šta oni nude kao rešenja za probleme lokalnih sredina.
Jer 2. juna, nemojte to smetnuti s uma građani i građanke, održali su se lokalni izbori iako tako ne izgleda kada se pogledaju programi nacionalnih televizija i naslovnice režimskih tabloida. Tamo je naš Junak vodio nekakve bitke protiv celog sveta, branio zemlju koju niko ne napada, brukao i nas i sebe i gde treba i gde ne treba a istovremeno je nosilac svih lista na pomenutim izborima koji ga se kao uopšte ne tiču i nisu mu važni a sve što radi je zbog rejtinga i pobede svuda i na svakom mestu, u glavnom gradu i u poslednjoj pripizdini.
I da, izborni uslovi se nisu popravili na bolje u odnosu na decembar prošle godine (osim nekih sitnih detalja) ali borba mora da se nastavi. Ovi što su odlučili da na beogradske izbore ne izađu ali su izašli u ostatku Srbije, tzv. bojkotaši (Đilas, M.Tepić, Ponoš, Miloš Francuz) bolje da su skočili u bunar nego što su doneli takvu „genijalnu“ odluku i na taj način spasli i sebe i sve istinske opozicione glasače muka i sekiracije. Ovako su samo dali vetar u leđa AV-u i njegovoj bandi. I ko je onda u toj gužvi lud a ko zbunjen? I ko će biti u pravu („… jesmo li vam rekli da će Vučić opet da pokrade izbore…“) a ko u krivu nije zapravo uopšte važno, građani i građanke od toga nemaju ništa.
Zato, svi oni kojima je dosta više ovih lažova i lopova na vlasti (a na lokalu su to često i osvedočeni kriminalci) izašli su na izbore i dali svoj glas nekim drugim ljudima i drugačijim politikama. Svaka promena je u ovoj našoj bolesnoj situaciji lekovita. Mi smo u Šapcu, hvala je Bogu, obavili svoju građansku dužnost prošle godine, naprednjaci su ovde kao metlom počistili opoziciju jer je bila nespremna i razjedinjena a i ne baš preterano pametna u mnogim taktičkim odlukama, tako da smo ovog puta mirno i dostojanstveno posmatrali šta se događalo u Beogradu, N. Sadu, Nišu, Valjevu…, gde su se, manje-više, svi protivnici AV-a udružili u jedan front, plus neka nova lica i neznani junaci (grupe građana) ali su ipak slavno izgubili (osim, možda, u Nišu) i neka im je sa srećom u naprednoj budućnosti koja nam sleduje i koju smo više nego zaslužili.
Dakle, „Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti“. I to je to.
Piše : Dragan Karalazić