Kada advokatura krene u obustavu rada to je najiskreniji, najteži oblik pobune protiv nečega što advokatura prepoznaje kao uzurpatora nekog prava, neke vrednosti, nekog opšteg dobra, znači odsudna borba protiv nekog zla. Obustava rada advokature je, ustvari, poraz svih nas, građana Srbije, jer, kada ovakva profesija mora da potegne to sredstvo i to da bi zaštitila omladinu, budućnost, ustav i zakon u ovoj zemlji, onda tu nema mesta bilo kakvoj radosti ili slavodobitništvu. Ali, obustava rada advokature je i jedan od stubova za buduću pobedu ili bar prevagu u borbi za pobedu, da buduće generacije ne moraju da protestuju za iste ciljeve kao ova generacija studenata danas i kao moja generacija pre trideset i više godina.
Stanje u zemlji može se nazvati alarmantnim. Posle tragedije u Novom Sadu postalo je jasno da institucije u Srbiji ne rade svoj posao. Tim povodom studenti su pred rukovodsto države postavili četiri logična zahteva među kojima su, možda i dva najvažnija, da institucije rade svoj posao i da odgovorni za smrt petnaest građana budu uhapšeni i kažnjeni. I u očekivanju da ovi zahtevi budu ispunjeni blokirali su fakultete ali i izašli na ulice. Njima se, svakim danom, priključuje sve više građana među kojima su i brojne grupacije poput maturanata srednjih škola, učitelja, nastaavnika i profesora, glumaca, IT stručnjaka… Međutim, podršku studentima pružili su i advokati koji su na svojoj Skupštini izglasali jednomesečni štrajk što je izazvalo veliku buru u javnosti ali i reakciju države koja je pokušala da tu inicijativu advokata spreči ili bar ublaži.
O svemu ovome ali i o činjenici da za nekoliko dana jednomesečni štrajk advokata treba da se okonča, i šta posle, kao i o trenutnom stanju u Advokatskoj komori Srbije i odnosima u Advokatskoj komori Šapca razgovarali smo sa Radomirom M. Đunićem, advokatom iz Loznice, članom Upravnog odbora AK Šapca:
Advokatska komora Srbije proglasila je štrajk advokata 2. februara u trajanju od 30 dana u celoj Srbiji. Koji su bili razlozi za ovakvu odluku?
Đunić: Da, Skupština Advokatske komore Srbije je na vanrednoj sednici održanoj 2. februara u Beogradu, na osnovu predloga Upravnog odbora AK Šapca, donela odluku o proglašenju obustave rada advokata u Srbiji počev od 3. februara i zaključno sa 4. martom. Ali, takođe, donela je odluku i da se zahtevaju razrešenja ili ostavke nosilaca visokih funkcija u pravosuđu, i to vrhovnog javnog tužioca, Zagorke Dolovac, te predsednika Vrhovnog i Ustavnog suda, ministara pravde i unutrašnjih poslova, predsednika visokih saveta sudstva i tužilaštva. Svi razlozi se mogu svesti samo na jedan – stanje u državi, društvu i pravosuđu. Studentski protest prerastao je u masovnu pobunu, širom Srbije. Advokatura je podržala taj protest od početka. Podsetiću da je Advokatska komora Šapca, prvo u decembru 2024. godine proglasila trodnevnu obustavu rada na teritoriji ove komore. Zbog podrške studentskom protestu, ali i zbog izigravanja ustavnog položaja advokature i zakonskih propisa u vezi donošenja izmena Krivičnog zakonika od strane predsednice Skupštine i same Skupštine Srbije. Potom je, zajedno sa Advokatskom komorom Vojvodine, inicirala vanrednu sednicu Skupštine Advokatske komore Srbije 18. januara kada je doneta odluka o sedmodnevnoj obustavi rada advokata u celoj Srbiji. Naposletku, Upravni odbor AK Šapca je uputio zahtev predsedniku AK Srbije da se sazove sednica Skupštine AK Srbije 2. februara i naš predlog tridesetodnevne, veoma sveobuhvatne, obustave rada, prihvaćen je od strane Skupštine AK Srbije. Sve u svemu, AK Šapca je, u ova tri meseca u obustavi rada ukupno 40 dana.
– To je dug period za advokate kojima je jedini izvor prihoda njihov posao?
Đunić: Jeste. I u tome je veličina žrtve koju advokatura podnosi zbog postavljenih ciljeva i razloga ove obustave rada. Dakle, advokatura je svesno, ciljano i organizovano ušla u postupak obustave rada kao oblika borbe, demokratske i civilizovane, za zaštitu ustavnosti, poštovanje procesnih i materijalnih zakona ove zemlje, pritiska u smislu podsticaja da se pravosudni aparat pokrene, što su sve i zahtevi studentskog protesta, koji smo podržavali sve vreme i nastavićemo. Mi nemamo drugi izvor prihoda, tačno je. Mi živimo od svojih kancelarija i pružanja advokatskih usluga, niko, pa ni država nama ne daje platu, svaki mesec, u određeni dan. Ako radimo, zaradimo, ako ne radimo, zna se. A mi smo, životno gledano, odlučili da sami sebi umanjimo zaradu da bismo podržali sve navedene vrednosti. Ali, mi smo dovoljno i svesni i slobodni da to možemo da želimo i da uradimo.
– Advokatska komora Šapca jedna je od manjih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, da li je to tačno, a imala je svoje predloge o obustavi rada?
Đunić: Advokatska komora Šapca, koju čine advokati iz Valjeva, Loznice i Šapca, sa područja tri osnovna, dva viša i jednog privrednog suda, nas skoro pet stotina, meni je više dokaz o tome da i manje brojna grupa ljudi, ako ima pravilne ciljeve i veru u ispravnost ideje, može svoju ideju predstaviti i za nju zainteresovati i pridobiti nekoliko puta veću grupu svojih kolega. Tačno je, po broju upisanih advokata, mi jesmo jedna od malobrojnijih regionalnih komora. Kao i 2014. godine tako i danas, i pored te činjenice, naša komora inicirala je obe ovogodišnje obustave rada i kolege u srpskoj advokaturi to su prepoznale kao pravično sredstvo za pravičan cilj, i prihvatile su to. Ali, moram da ukažem na još nešto. Da ne bude da ovde o obustavi rada pričamo kao o nekakvom uspehu za koji je zaslužna naša ili bilo koja advokatska komora, to nije tako. Kada advokatura krene u obustavu rada to je najiskreniji, najteži oblik pobune protiv nečega što advokatura prepoznaje kao uzurpatora nekog prava, neke vrednosti, nekog opšteg dobra, znači odsutna borba protiv nekog zla. Obustava rada advokature je, ustvari, poraz svih nas, građana Srbije, jer, kada ovakva profesija mora da potegne to sredstvo i to da bi zaštitila omladinu, budućnost, ustav i zakon u ovoj zemlji, onda tu nema mesta bilo kakvoj radosti ili slavodobitništvu. Ali, obustava rada advokature je i jedan od stubova za buduću pobedu ili bar prevagu u borbi za pobedu, da buduće generacije ne moraju da protestuju za iste ciljeve kao ova generacija studenata danas i kao moja generacija pre trideset i više godina.
– Da li je obustava rada advokata koja se bliži kraju ostvarila ciljeve?
Đunić: Nije ostvarila ciljeve. Pokazali smo da je naša vera i stremljenje za ostvarenje vrednosti pravne države, ustavnosti poretka, zakonitosti u postupanju državnih organa i podrška studentskom, omladinskom i narodnom buntu, bezrezervna i potpuna. Ali, otkrili smo i unutrašnje probleme, teške, ne bih rekao sistemske, ali moraju biti otklonjeni iz advokatske organizacije.
– Mislite na poštovanje odluke o obustavi rada od pojedinih advokata?
Đunić: Na žalost, kršenje odluke o obustavi rada jeste problem koji se uvek javlja. Ali, postoji i gore od toga. Mi smo svedoci, žao mi je što tako moram da to definišem, evo neka je to moj lični stav, opstrukcije poslednje odluke Skupštine AK Srbije o obustavi rada i to opstrukcije od strane Upravnog odbora AK Srbije. Naime, Skupština AK Srbije, kao najviši organ donela je odluku o obustavi rada sa utvrđenim, tačno je, veoma rigoroznim tzv. minimumom procesa rada, zbog toga što samo obustava koja jeste sveoubhvatna obustava rada, može dati neki rezultat. Takođe, postavljeni su i zahtevi za ostavke i razrešenja, kao što rekoh. I to onih nosilaca najviših pravosudnih, odnosno ministarskih funkcija koji su se svojom pojavom i ponašanjem samo uklopili u postupak razaranja pravne države i pravosudnog kompleksa. Međutim, Upravni odbor AK Srbije nije uputio nikome nijedan pisani dokument u vezi zahteva o ostavkama i razrešenjima! I nema obrazloženja za takvo ignorisanje odluke Skupštine, kao organa koji je nadređen Upravnom odboru.
– Ako dobro razumem situaciju, Upravni odbor AK Srbije doneo je drugačiju odluku o obustavi rada u odnosu na odluku Skupštine?
Đunić: Nakon što je, samo dva dana nakon donošenja odluke Skupštine AK Srbije, stvarno nenadležan Viši sud u Beogradu, a nadležan je u vezi takvih tužbi samo Upravni sud, u, slobodno mogu reći, montiranom parničnom postupku iz navodnog radnog odnosa po tužbi jednog kolege iz Beograda koji je tužio AK Srbije, kao da mu je advokatska komora poslodavac, što je smešno, doneo privremenu meru i ustanovio minimum procesa rada znatno širi od onog u odluci Skupštine AK Srbije, Upravni odbor je doneo nekakvo uputstvo za primenu minimuma procesa rada koje je šire i od te, nezakonite, privremene mere! Zapravo, takvom odlukom Upravni odbor AK Srbije prekršio je i Zakon o advokaturi i Statut AK Srbije jer je promenio odluku Skupštine AK Srbije, što nije dozvoljeno. I onda obustava rada gubi smisao i postiže slabiji efekat jer je obim zaprećene blokade pravosuđa obustavom rada znatno slabiji.
– Šta će advokati Srbije preduzeti povodom toga?
Đunić: Samo zakonske i statutarne instrumente. Biće dovoljno. Mehanizam ustrojstva i rada advokatskih komora u Srbiji, centralne i regionalnih, jeste, možda, trom i težak, ali je upravo zbog toga i samozaštitni. Spolja se ne može narušiti, a iznutra, kad se pokrene, to vam je kao parni valjak. Ide do kraja. Često ponavljam da advokatura sve svoje probleme rešava i sve svoje bitke dobija, pre ili kasnije, lakše ili teže, ishod je uvek izvestan, pitanje je samo vreme potrebno za ostvarenje cilja. Međutim, uz žaljenje što ovo moram da kažem, tvrdim da advokatura, možda, ima najvećeg protivnika u svojim redovima, u ljudima koji svoju funkciju u visokim organima advokatske organizacije vide kao svoju ličnu priliku za mogućnost lične promocije, za ostvarenje ličnih ambicija, pri čemu ignorišu ko ih je birao na tu funkciju, koga predstavljaju i čiji interes su obavezani da zastupaju.
– Da, primetno je da neke vaše kolege javno osporavaju i odluke advokatske komore i obustavu rada?
Đunić: Hajde da izbegnemo ono o žitu, kukolju i količini jednog u drugom. Postoje, naravno, i kolege koje smatraju da je profesionalni izazov da napadaju pravnim sredstvima ono sa čime se ne slažu. Ali, postoje, češće, kolege koje iz razloga interesa različite vrste, finansijskog, političkog ili nekog drugog, napadaju esenciju i svoje struke i svog profesionalnog bića, a i ne prepoznaju to što čine. Ali, ne mogu učiniti štetu koja bi ugrozila advokaturu na bilo koji način. Advokati ih prepoznaju kao eksponente i instrumente od naroda, ustava i zakona odmetnute vlasti koja pokušava da pokori svaku slobodu, a advokatura je, rekoh već, sinonim za slobodu. A kada je napadnuta kao što jeste u prethodnom periodu, počev od ignorisanja naših legitimnih prava da učestvujemo u javnim raspravama o predlozima zakonskih akata, preko niskih uvreda od strane predsednika države, kampanje u nekim medijima, a napadnuta je i svakim napadom bilo koga na Ustav zemlje i njene zakona, a posebno je napadnuta kada neko napadne na mladost ove zemlje, e, onda se ceo onaj masivni i masovni organizam advokatske komore pretvori u podignuti štit. I, nema prolaza.
– Nekoliko puta pomenuli ste politiku i pitanje je da li se advokatura može udaljiti od političke situacije u zemlji i stajati po strani svih događaja, da li je to nužno ili je suprotno od toga?
Đunić: Advokati su građani ove zemlje. Najčešće, u ogromnoj većini, veoma ugledni, poštovani ljudi u svojim sredinama gde žive i rade. I velike patriote. Tako je uvek bilo, u istoriji srpske advokature, tokom devetnaestog i dvadesetog veka, u najtežim vremenima države i nacije, patritotizam advokata često je prelazio u stradalništvo, svesno i herojsko. Danas često čujem, za mene potpuno besmislenu rečenicu: Ne smemo dozvoliti ulazak politike u advokaturu. Ja sam, ovo je moj lični stav, zagovornik drugačijeg pristupa odnosu advokature i politike, a to je da advokatura treba da uđe u politiku. I nužno je, u državnom i narodnom interesu je, da uđe u politiku. Gromko, otvoreno, javno, možemo to okarakterisati kako god. Jer, advokati su ljudi od struke, advokatima je mesto da budu u zakonodavnim telima ove zemlje, jer poznaju zakone, poznaju proceduru, naučno se bave zakonima i svakodnevno rade, svojim umom, govorom i rukama primenjuju zakone. Pa, ko može bolje, stručnije, iskrenije, donositi zakone nego skupština u kojoj sede advokati i pišu, menjaju i donose zakonske akte, to je jedino prirodno i normalno. Kakvi su nam skupštinski sazivi već decenijama, vidimo. I trpimo. I gledamo i teško je poverovati ko je sve u poslaničkim redovima i kako se ponaša. Advokatura mora da bude zatvorena za stranačke podele unutar svoje organizacije i zastupanje interesa svojih političkih stranaka u radu komore, to šteti advokaturi, svima, to jeste nedopustivo. Ali, gledano prema spolja, u svom društvenom angažovanju, i shodno svojoj ustavnoj poziciji, advokati su obavezni da zauzmu jasan stav prema svim događanjima, pojavama i stanjima u društvu i državi u kojoj žive i rade.
– Rekli ste da Advokatska komora Šapca okuplja advokate iz tri grada Šapca, Valjeva i Loznice. Vi dolazite iz Loznice, kakva je saradnja između advokata ova tri grada?
Đunić: Mi to gledamo nešto drugačije. Saradnja se, zapravo, izražava kroz shvatanje da pripadamo jednoj advokatskoj komori. Osim na nivou anegdota gde smo „Valjevci“, „Šapčani“ i „Lozničani“, svugde i u svakoj prilici smo advokati AK Šapca. To se vidi i sada povodom svih događanja povodom obustave rada. Tačno je, teritorijalno, naša Komora organizovana je u tri gradska odbora, što je praksa u celoj Srbiji, postoji i rotirajući teritorijalni princip prilikom izbora organa Komore tako da advokati iz sva tri grada budu zastupljeni, prema broju upisanih advokata u svakom gradu, u svim organima komore, a da nosioci najviših funkcija budu u principu rotacije između sva tri grada. Što je i pravično, doprinosi jačanju kohezije, učestaloj komunikaciji ne relaciji između advokata u sva tri odbora. To je sve uređeno i statutom Komore, koji ćemo uskoro izmeniti i osavremeniti, mislim da je to pravi izraz.
– I upravni odbor Advokatske komore Šapca sastavljen je po tom principu?
Đunić: Da, u Upravni odbor AK Šapca ulaze četiri člana iz odbora u Šapcu, tri člana iz odbora u Valjevu i dva člana iz odbora u Loznici. Još, po funkciji, ulaze i predsednik i potpredsednik Komore, ukupno 11 advokata. Sada je predsednik iz Valjeva, potpredsednik iz Loznice, tako da je odnos četiri člana iz Šapca, četiri iz Valjeva i tri iz Loznice. Možda zbog karaktera svakog pojedinca, možda i zbog situacije u kojoj smo se našli nakon preuzimanja mandata, pre tačno dve godine, krenuli smo veoma disciplinovano, ali nismo bili zatvoreni za neke nove poduhvate. Prvu godinu obeležilo je, sa jedne strane, finansijsko konsolidovanje Komore, restriktivnija potrošnja novca sa računa Komore, jer jesmo zatekli tešku finansijsku situaciju. Ali, sa druge strane počeli smo da sprovodimo neke nove poduhvate, predložili smo i Skupština AK Šapca usvojila je taj predlog, osnivanje Fonda solidarnosti koji sada već funkcioniše u punom kapacitetu i služi isključivo pomoći advokata i njihovim porodicama, u slučajevima kada nisu u mogućnosti da rade zbog zdravstvenih stanja, kao što su trudnoća, porođaj, bolesti i druge slične situacije. Za dve godine organizovali smo devet javnih tribina, predavanja i panel diskusija, na kojima su učestvovali članovi naše Komore, ali i sudije i tužioci, i građani, sa eminentnim učesnicima iz oblasti pravnih nauka, sudijama, tužiocima, advokatima, profesorima pravnih fakulteta. Ne sećam se da je ikada pre nešto slično bilo organizovano, ali dozvoljavam da me pamćenje ne služi najbolje. Osnovali smo u sva tri grada komisije koje, na inicijativu advokata članova, direktno se obraćaju predsednicima sudova ili glavnim tužiocima, kao i organima lokalnih samouprava, radi rešavanja pitanja koja, u tom gradu, predstavljaju problem advokatima. O tome koliko je sada stabilna finansijska situacija u vezi Komore nema potrebe da govorim. Prošle godine organizovana je svečana akademija povodom Dana advokature u Banji Koviljači koja jeste izazvala divljenje svih gostiju, advokata iz svih krajeva Srbije. Na žalost, ove godine, zbog situacije u kojoj se nalazi naše društvo i zemlja, iako je ista takva akademija bila već ugovorena i osmišljena, ovaj put u Šapcu, otkazana je jer smo od članova Komore dobili signal da bi organizovanje slične svečanosti bilo nedolično. Verujem da ćemo sa tradicijom takvih događaja uskoro nastaviti. Znate, u proseku, svaka sednica ovog Upravnog odbora, a do sada ih je u ovom sazivu bilo dvadeset devet, traje 4-5 sati i nikada nema ispod deset tačaka dnevnog reda. Mi taj dan ne radimo ništa drugo, tu smo, zasedamo, ne potražujemo ni putne troškove. Smatram da jeste čast biti izabran da budeš u takvom telu, izabran od strane svojih kolega, njima dugujemo i izbor i čast i ozbiljan rad.
– Imate li podršku i razumevanje kolega?
Đunić: Nadam se. Biće mi drago ako su kolege prepoznale neke stvari i postupke. Znate, čujemo razne komentare, od toga da smo jedini upravni odbor neke komore u Srbiji koji radi svoj posao, do optužbi za nešto a što nije uopšte do nas nego na Upravnom odboru AK Srbije. Ja sam zadovoljan, delimično, dosadašnjim učinkom, smatram da ova Komora i ovaj Upravni odbor, mogu i hrabrije i otvorenije u neke nove poduhvate. Za sada nam je bilo bitno da napravimo sistem za zaštitu advokata naše Komore, od svake uvrede, nezakonitosti, kršenja profesionalnih, procesnih, ljudskih prava. Nadam se da su naše kolege to prepoznale. I moram da poručim da smo u toj oblasti uvek otvoreni za svaki predlog, inicijativu i pritužbu, da što pre odreagujemo. Ali, za dve godine će novi izbori za članove Upravnog odbora, onda se najbolje svode računi. I da ne zaboravim, kada smo kod računa, mi na sednicama Odbora, na dvomesečnom nivou, u detaljima, prelazimo svaki račun koji je Komora platila, a pre toga je odobreno plaćanje, upravo od strane Odbora. To je zajednički novac, svih advokata ove Komore, teško se zarađuje i nije dozvoljeno da se olako troši.
– Da li ste, vi lično, zadovoljni stanjem u advokaturi?
Đunić: Iskreno, nisam. Mnogo je razloga. Sistem školovanja i obučavanja. Sistem prijema u članstvo Komore. Pozicija advokature u društvu i stav advokature o tome. Moram da priznam, često i ponašanje pojedinih kolega, profesionalno i ljudsko. Prvo, od ovog poslednjeg. Nismo bogovi, nismo bezgrešni, ali, upravo zbog toga, smatram da sami advokati, svako za sebe, duguju sebi da pronađe meru u onom ograničenju ustavom, zakonom i moralom. I neću ništa više o tome. Sistem školovanja i obučavanja kandidata za prijem u advokatski kor, sa polazištem na nekakvim visokoškolskim ustanovama, koje su u privatnom angažmanu, sa akreditovanim programom školovanja, ali sa veoma upitnim kvalitetom izvedene nastave, predstavlja veliki problem i izvor je brojnih dilema prilikom prijema kandidata, širom Srbije. Pitanje zakonitosti, dozvoljenosti, opravdanosti, svrsishodnosti po advokatsku profesiju, u pogledu prijema penzionisanih sudija i tužilaca u advokatsku profesiju, nakon odlaska u penziju u sudijskoj ili tužilačkoj funkciji, znači kada ni jednog jedinog dana u toku četrdeset godina karijere nisu spoznali način rada, organizaciju, smisao advokature, za mene je goruće pitanje. Lično, tome se otvoreno protivim i već iz moje prethodne rečenice očigledni su svi moji razlozi. Ali, širom Srbije i to je u svim komorama predmet različitih shvatanja. Naposletku, o advokatima svako ima neki stav. Državi i svakoj vlasti, a posebno autokratskoj, jer ne postoji ustavna i zakonska mogućnost da nas stavi ni na svoj platni spisak ni pod svoju kontrolu, a mislimo svojom glavom, ne trpimo „usađivanje“ tuđih ideja i sistema vrednosti, advokatura je, na žalosti, percipirana kao neprijatelj. I neka je. Mada i u demokratskim sistemima advokatura je smatrana i posmatrana kao previše slobodoumna. Građani, najčešće zbog situacije da dok sami ne dođu u situaciju da im treba stručna pomoć i ne znaju obim i suštinu našeg poziva, često imaju nekakvu, da to nazovem, rezervisanu poziciju i stav u vezi advokature. Ali, tu je i do nas, treba našim građanima otvoriti mogućnost da se uvek upoznaju šta pružanje advokatskih usluga zapravo znači i koliko samo koristi mogu da imaju od profesionalne usluga advokata. Za advokaturu svako vreme jeste teško i ima svoje breme, ali ovo vreme u kom smo sada, baš je, kako se stručno kaže, „u pretovaru“.
– Ljudi izvan vaše profesije najčešće opisuju advokaturu kao slobodnu profesiju?
Đunić: To i jeste tačno. Advokati su umom, duhom i uverenjima, slobodni ljudi u profesiji slobodnoj od bilo čijeg uticaja, sami su sebi poslodavci, a ta sloboda ograničena je jedino ustavom, zakonom i moralom. Ali, to jesu visoki zahtevi: ustav, zakon i moral. Sloboda jeste ono čime se advokatura ponosi, ali ta sloboda ima visoku cenu. To je sloboda koja, kao što rekoh, smeta svakom represivnom sistemu, svakoj vlasti, više ili manje, pa čak i ljudima koji zavide na, uslovno rečeno, „tolikoj“ slobodi! Da pojasnim, advokatura smeta svakoj vlasti upravo zbog toga što je ustavno i zakonsko ustrojstvo advokature takvo, da je advokatura na drugoj strani u odnosu na vlast. Državna vlast, bilo koja i advokatura mogu i da imaju iste neke ciljeve, kao što je pravna država, pravna sigurnost, što sada sve nije slučaj, ali nikada ne mogu da budu saveznici. To je nenormalno, neprirodno. Ali, lepo je, prijatan je osećaj, biti slobodan, pomagati drugima, boriti se za ljudska prava i građanske slobode, a samo su advokati visokoškolovani borci za ta prava i slobode.
– I na kraju, šta posle ove obustave rada, nova obustava ili…?
Đunić: Biće onako kako članovi naše Komore odluče. Bar što se tiče ovog Upravnog odbora. Znači, kao i prethodnih puta, kao što rekoh na početku, prvo se, ili preko sastanaka sva tri odbora ili preko neke ankete elektronskim putem, razmotri šta dalje, pa onda sledi sastavljanje predloga naše Komore, koji Upravni odbor dostavlja AK Srbije. U ovom trenutku, sve mi izgleda da se ova obustava rada završava 4. marta, kao što je i određeno i da se od 5. marta advokatura vraća u sud, u punom obimu rada. Međutim, ne mogu da isključim da događaji krenu drugim tokom, pa i da neka druga regionalna komora inicira neki predlog u tom smislu. Takođe, i ovih dana smo u svakodnevnom kontaktu sa sva tri odbora i našim članovima te će na osnovu toga biti i postupanje Upravnog odbora.
