Advokati i prosvetni radnici čine osnovu, temelj, svakog funkcionalnog i pravno uređenog društva.
Advokati obezbeđuju pravdu, štiteći prava građana i osiguravajući da zakon funkcioniše nepristrasno. Njihova uloga u očuvanju vladavine prava i podržavanju demokratskih procesa je od ključnog značaja. Oni su često poslednja linija odbrane pojedinaca od nepravde i zloupotrebe moći.
Prosvetni radnici, s druge strane, imaju neprocenjivu ulogu u oblikovanju budućnosti. Oni obrazuju i vaspitavaju generacije, prenoseći znanje, vrednosti i veštine koje su neophodne za lični i društveni napredak. Bez kvalitetnog obrazovanja koje pružaju prosvetni radnici, razvoj društva bio bi usporen i neodrživ.
Kombinovano, ove dve profesije grade pravnu i intelektualnu osnovu na kojoj društvo stoji. Bez njihovog truda, posvećenosti i stručnosti, teško bi bilo zamisliti pravdu, red, obrazovanost i kulturu kao stubove stabilne i napredne zajednice.
Međutim, oni su, bar do sada, pokazali da nisu dostojni vremena u kojem živimo, profesije koju obavljaju i da im je važan isključivo lični interes. Čast izuzetcima.
Naime, kada je država pokušala da advokatima uvede fiskalne kase i oporezuje ih usledio je višemesečni štrajk i trajao je sve dok vlast nije popustila. Danas, prosvetni radnici, koje zastupaju takozvani „reprezentativni“ (sramni) sidikati pokazali su veliku snishodljivost prema naprednjačkoj vlasti cenjkajući se za par hiljada dinara koje očekuju da dobiju i „legnu na rudu“ ne razmišljajući da im je ta povišica, koju im Vlada i nenadležni predsednik nude već izgubila vrednost i da danas za platu koju očekuju mogu kupiti manje nego što su to mogli za onu staru pre pola godine.
I, tako, ispada da ni jedne ni druge ne interesuju, sem deklerativno, zahtevi studenata koji su se pobunili protiv korumpiranog režima, sa „krvavim rukama“, a koji samo traže, i žele, da žive u pravnoj i uređenoj državi.
Podrška advokata i prosvetnih radnika studentskom protestu mogla bi značajno da poveća pritisak na vlasti i ubrza rešavanje zahteva. Ove dve profesije imaju poseban društveni i institucionalni uticaj koji bi mogao doprineti osvetljavanju problema i pružanju legitimnosti studentskom pokretu.
Obustava rada, ili popularno nazvan štrajk, advokata oročen do ispunjenja zahteva studenata ubrzao bi razrešenje problema koji danas imamo u društvu a imam utisak da su baš advokati ključ rešenja tog problema.
Kao ljudi koji su posvećeni obrazovanju i dobrobiti mladih, prosvetni radnici imaju moralni autoritet da podrže studente i istaknu da su njihovi zahtevi opravdani. Kroz štrajk ili javnu podršku, prosvetni radnici mogu pomoći da se problem dodatno „popularizuje“, kako u lokalnim zajednicama, tako i u medijima. Njihova podrška bi simbolizovala jedinstvo između mladih i starijih generacija, šaljući snažnu poruku društvu da se svi zajedno zalažu za pravdu i odgovornost.
Vreme prolazi a hrabri studenti, iako rešeni da istraju, sve se više nalaze na vetrometini pomračenih umova koji podržavaju vlast i koji su za tu nakaradnu i korumpiranu vlast spremni da učine sve. I, što je najgore, nezaštićeni su a ipak odolevaju bez pomoć i podrške koju treba da imaju i koju zaslužuju.
Napad nekoliko huligana na studente pravnog fakulteta bio je samo „pokazna vežba“ kojom su nenadležni predsednik i kukavni premijer testirali društvo i spremnost društa da zaštiti studente i suprotstavi se prevarantskoj i štetočinskoj vlasti. A ono što je potom usledilo može se nazvati sramotom jedne država i jednog naroda koja se rečima opisati ne može.
Ako se složimo, a složićemo se, da su studenti u pravu i da su njihovi zahtevi potpuno opravdani, da nisu politički, kako ih vlast predstavlja, već briga za budućnost zemlje onda je nedovoljno da advokati i prosvetni radnici, pojedinačnim prisustvom na nekim od skupova i deklerativnom, verbalnom, podrškom budu uz studente. Oni to moraju i imaju obavezu da učine kao institucija. Jer samo tako mogu da pokažu da im je demokratsko i pravedno društvo važnije od ličnog interesa.
Tim pre što studenti ne traže smenu vlasti ni nenadležnog predsednika koji se u sve petlja već samo pravdu za one koji su nastradali u nesreći u Novom Sadu i odgovornost za one koji su svojim činjenjem ili nečinjenje doprineli da se to dogodi.
Zato je potpuna obustava rada advokata i prosvetnih radnika jedina šansa i nada da će se to ostvari i da će Srbija konačno krene napred jer, očito je da ova vlast nije sposobna ili neće to da uradi iz potpuno jasnih i nedvosmislenih razloga.
Ivan Kovačević