LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Sećate li se paradigmatske Acine „banane“ i to brutalne, onom detetu, pred očima domaće i svetske javnosti? Sećate li se, kako je klincu od metar i trideset a on čovek od 2 metra, zavario „dangu“, pred kamerama i u prisustvu egzaltiranih obožavalaca lika i dela predsednika Ace? Aca voli košarku i lično sam ga video, onomad, na Krsmanovači kod Čede Jugenta, kako sam za sebe, fanatično na +35 šutira trojke i vežba dvokorak, dok Šešelj sa telohraniteljem Panićem i Čedom, ždere mesinu u debelom ladu! Acika se tada pripremao, onako sam za sebe, da bude predsednik a po potrebi i sportski prorok, selektor a možda i košarkaš, zlu ne trebalo! Ne mogu da kažem, video sam talenat, Boga mi, povisok čovek taj Šešeljev mali i što da ne, da igra, na primer u to vreme kod mog Stepija, sa Mikanom Grušanovićem u tandemu. Al’ ne lezi vraže, nije hteo Acika to, nego da se pita za sve i za BDP, Kosovo, da naredi na primer Zvezdinom fudbaleru, da da gol, da bude prvi, kako sam kaže, koji će čestitati na nekom „zlatu“ ali, i da određuje ko može a ko ne, za Srbiju da igra! Pogotovu u košarci! I sve je tako kako je Acika zamislio, išao je korak ispred svih. Međutim, nije shvatao da i drugi vredno rade i da ne prepuštaju ništa slučaju! Na primer, autistično je prenebregnuo činjenicu, da i drugi imaju svoje ambicije, snove i želje i da ne doživljavaju stvari kao Acika, da smo mi posebni, Bogom dani i naravno, nebeski narod. To vam je priča o Kosovu, priča o Mercedesu, priča o tome da smo ekonomski najbolji u Evropi, ali i priča o košarci, da ćemo sigurno biti prvaci sveta. Šarena laža naše državne politike, ogleda se u despotiji i ozbiljnom ludilu našeg predsednika, koji se drznuo da lično, preko „Saleta Nacionaleta“ zabrani Kaliniću da više ikada igra za Srbiju dok je on predsednik, iako je jedan od najboljih Evropskih košarkaša i osvajač brojnih medalja za Srbiju, za koju je igrao kada niko nije hteo! Tabloidno je naterao Jokića i još neke indolentne milionere, da igraju za reprezentaciju, misleći da je to dovoljno za titulu svetskog prvaka. Svakodnevno je bio na vezi sa stručnim štabom reprezentacije, bodreći ih i „Saletu Nacionaletu“ stidljivo davao neke savete, kome bi trebalo i koliko da se da minutaža… Jebi ga, predsednik se mora slušati i mora se nadmašiti Đilasova srebrna svetska dominacija, dok je bio predsednik KSS-a. Dakle, od Đilasa i žutih se mora biti bolji, želeo je poput Đinđića, da sedi na finalu, ali za razliku od njega, da pokupi svu medijsku slavu košarkaških uspeha. To nam se spremalo i to je bila jedna od glavnih ideja koja će udariti pečat na beskrupuloznu medijsku kampanju, predizbornu dakako, koja nam sleduje. Eee, ali racku, za predsednika samo banana, za utripovanu naciju takođe a umesto medalje, svi smo zajedno, sa predsednikom na čelu dobili mudalju!
P.S.
Latini nas naučiše pameti u basketu, ali se pitam, ko će nas naučiti pameti da shvatimo šta je ludilo a šta razum? U međuvremenu, eto nam i robota u rijalitiju, te hoću da kažem da smo definitivno otišli u k….!