Srpsko predopolitičko doba (2)
Nije zabeleženo u savremenoj političkoj praksi Evrope da se građani opredeljuju za retrogradne vrednosti pa čak i protiv svojih interesa. Većina građana Srbije glasala je praktično za status kvo i desničarske ideje i vrednosti. Pa se tako desilo da u Gornjoj Nedeljici, gde su se lomila koplja protiv Rio Tinta, deset puta više meštana opredeli se za naprednjačćku opciju koja je otvorila puteve eksploatacije litijuma u ovom kraju. Slično kao i građani Krivelja, Bora, Zrenjanina, gde su uveliko prisutne kineske korporacije, ali gde se uveliko ugrožava životna sredina. Zemljoradnici su listom glasali za naprednjake i socijaliste iako je položaj agrara na samoj ivici opstanka, gde se plaća najskuplja nafta u Evropi i gde su subvencije ponajmanje. Za Beograd opet čudi što nije pobedila opcija koja je protiv korupcije i ugrožavanja žuvotne sredine, kao što je novi grad na izvorištu pitke vode u Makišu, uveliko štetan ugovor za deponiju u Vinči, ili gde se planira metro iz nigde za ništa, u vrednosti šest milijardi evra. Čudno je bilo da u Šapcu, gde su uveliko ostvareni neki evropski standardi, kao obezbeđenje zdrave pijaće vode, jedino funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, gde nema liste čekanja za vrtiće, gde se smeće i otpad prikuplja sa cele teritorije grada i odlaže na higijensku deponiju, i gde su se građani jedino u Srbiji mogli da izjasne o projektima koji se finansiraju iz poreza na imovinu, pobedi naprednjačka lista. I nadasve ovde se pokazala puna surovost naprednjačkih falangi prebijanjem građana na šabačkom mostu kao i izdavanje poternica za mladim Šapčanima, što nije bilo ni na Divljem zapadu. U svemu ovome, kao i u celoj Srbiji, pokazalo se da krađa na izborima ovde nije jedan davno zaboravljeni kriminalni akt koji se kažnjava, nego je, kao i na ovim izborima, bilo masovne krađe, kupovine glasova i sličnih marifetluka. I to sve u društvu koje masovno podržava Vladimira Putina i agresiju na jednu suverenu zemlju, a što je gotovo celokupna svetska javnost osudila. Ovde ne važi ni opšti, kategorički moralni imperativ „da ono što ne želiš sebi ne poželi ni drugima“.
Istina da je dugo trajala u Evropi borba za osnovne demokratske vrednosti, ali da sada nema nikakvog opradvdanja da u Srbiji, treće decenije 21. veka, ne važi vladavina prava, sloboda medija, i drugih vrednosti. Iako u Ustavu piše da je građanin nosilac najviše vlasti, ovde je ostala vladajuća autoritarnost, da taj građanin radije ostaje podanik nego slobodna, samosvesna individua. I tako već decenijama Srbija ostaje tu gde je, zaboravljajući pošasti devedesetih godina, izopštenje iz Ujedinjih nacija, međunarodnu blokadu i sankcije, ratove, najveću svetsku inflaciju…Ako iz toga nema pouke, onda, ništa. Adio!
Dragan Eraković