Dragi moji,
prvi dani zime, na kraju ove 2024.g. su takvi, da svako ko živi danas u Srbiji, informisan do detalja, očekuje nekakav rasplet, kraj ili opet neki početak… Kako će se okončati ovo nešto, što se iznenada srušilo na Srbiju, samo pozitivno, a baš neočekivano, kao i ona tragična novosadska nadstrešnica, koju nisu, ili ipak jesu, rekonstruisali, ovi što su očekivali da će i smrt 15 nedužnih građana, proći kao do sada… “Pa šta… Pa nikom ništa… Kompletni idioti“.
Veličanstveni skup građana, seljaka, protivnika Rio Tinta, penzionera, intelektualaca, slobodnih građana, delova opozicije, ali i probuđenih STUDENATA I UČENIKA na čelu, njihovih roditelja, deda, baba i ostale rodbine, svi oni na beogradskoj Slaviji, preko 100.000 ljudi, odjednom je otreznio ili uplašio glavnog projektanta svega postojećegu Srbiji… Iako je tog dana, uvek i samo on, opet otvarao neko parče auto-puta u pratnji desetina naručenih i plaćenih autobusa iz cele Srbije, ipak je uveče, preko društvene mreže, poručio: njih 28 ili 29.000 ljudi, na velikom skupu… ti ljudi su opoziciono orijentisani… uvek sam spreman da ih čujem i vidim šta misle,… da se svi koji različito misle ujedine pod zastavom Srbije, one koju je uramio i okačio na zid, iza okićene novogodišnje jelke… Prelepo. Ali, očigledno u nuždi… A nužda mnoge stvari menja… Samo dan ili dva pre, ideja je bila da njegove „kobre“ razbucaju decu za 5-6 minuta… onu decu koja su državna svojina, sve do punoletstva… kako nam reče onaj što mu tepaju imenom eksponata iz zoo-vrtova…
Nikada do danas, od prvog dana svoje vlasti, koju je započeo kao prvi potpredsednik Vlade, pa njen predsednik, sve do onog „nikada neću da se kandidujem za predsednika“, pa eto me već u dva mandata… nijednom nije gostovao, na ma kojoj televiziji, a gostovao je barem 3 hiljade puta… a da je naspram njega, bio iko ko drugačije misli… Nijednom. Pa ko onda može da poveruje, da će ih sada čuti i videti se sa njima, pričati u normalnoj raspravi, kada su prvo zli, pa sada dobri, studenti i đaci, onako naoštreni protiv svog zla koje se metaforički rečeno, ali i stvarno, nadnelo nad njim i njegovim, kao ta nadstrešnica…
Blef je deo igre, i ko u blefove takvih igrača poveruje, bude nasamaren i nadigran, postaje gubitnikom… To svi znaju, koji su makar jednom odigrali sa pravim igračima… na sve trikove spremnim…
Pa ipak, na kraju, neko će morati da povede ovu mladost i pamet Srbije? Pitanje svih pitanja je: ko je taj, ili ko su ti? Gde je do sada… šta čeka i koga čeka?… Jer, vreme teče, reke prolaze, energija se troši… današnja opozicija to siguno nije… Pa ko je onda?
Kako lepo zvuči onaj zvižduk, prepune sale Sava centra, pre par dana, kada je čika-Ivica bez Marice, trebalo da primi neku nagradu od „Čarolije“… Ko mu je zviždao, strani plaćenici, domaći izdajnici, opozicija, ili obični građani, narod Srbije, koji je otvorio oči i progledao… I samo čeka, da im se svima odsvira i otpeva: A SAD ADIO… a neko diriguje na bis, opet isti refren, plus ono… I KO ZNA KAD, I KO ZNA GDE….
Srećna nam svima, ova 2025.g. Kineska godina zmije… Pa kako nam bude…
Sve Vas volim i pozdravljam.
