Škola. Samo da profesor ne napiše svojim đacima previše nedovoljnih ocena, a najbolje je da ih uopšte i nema. Ili, ne daj bože, da napiše “nečijem ”detetu ocenu sa kojom se taj “neko” neće složiti. Ništa lepše nego ako cela škola u proseku ima odličan uspeh. Pravi profesor pažljivo osluškuje šta se od njega očekuje, i to vredno i strpljivo sprovodi. Društveno je korisno i najvažnije da profesori, na čelu sa direktorom, budu što poslušniji i to nauče i svoje đake. Svako drugo znanje je trenutno mnogo manje bitno. A šta ćemo sa dobrom i talentovanom decom, koja idu u takve naše škole, ma ko te to pita!? Oni će i onako, vrlo brzo po završetku školovanja da kupe prekookeansku kartu u jednom pravcu. Pa i profesori koji se ne slažu sa ovom trenutno veoma korisnom i lako sprovodljivom poslušnošću, mogu tim istim avionom. Neposlušni i neshvaćeni uvek su u manjini i od njih nema nikakve koristi.
Sledi kratka priča probuđena prethodnim tekstom.
Evarist Galoa (Bur la Ren, 25. oktobar 1811 – Pariz, 31. maj 1832.) bio je francuski matematičar i politički aktivista koji je još u tinejdžerskim godinama rešio važan i veliki teorijski problem otvoren čitavih 350 godina. Time se upisao u najuspešnije i najveće matematičare svih vremena. Bio je genije koji se nije mirio sa nekritičkom poslušnošću svoga okruženja. Nastavnici su zapisali kako je “lenj” i ”slabo inteligentan”. Naravno, jer oni su bili lojalni monarhisti, a mlađahni Galoa buntovni republikanac. Pokušavao je da upiše Politehničku školu i dva puta padao na prijemnom ispitu, ispitivači ga nisu razumeli. Legenda kaže da je jednog od ispitivača, u trenutku nesporazuma, Galoa gađao sunđerom. Razočaran, prijavljuje se u dobrovoljačke jedinice, koje se protive kralju i vlasti. Poginuo je u dvoboju, čiji je povod bila ljubav.
Neshvaćeni i neposlušni Galoa napisao je šezdeset nebeskih matematičkih stranica, koje su čitav naredni vek bile neizbežna tema najvećih svetskih matematičara!
Toliko o tome koliko nam a priori ne trebaju neposlušni i neshvaćeni mladi ljudi. Umesto kojih imamo i negujemo one koji popisuju, a i sami su velikim pobednicima na usluzi svojim “sigurnim“ glasom?!
Nismo svi Galoa, ali sam siguran da u Srbiji ima dovoljno trenutno anonimnih, mladih i pametnih ljudi, koji bi je dozvoljenim i kreativnim buntom protiv svega što nije dobro, učinili boljom, uspešnijom i srećnijom zemljom.
