LIČNI STAV: IVAN KOVAČEVIĆ
Znam da mi nećete verovati ali evo ceo dan ležim. Od mamurluka ne mogu da ustanem. Ruke da pomerim. Sve me boli. Vrti mi se u glavi.
Dobro, smiri te se. Nije ovo mamurluk od alkohola. Znate da ne pijem. Ni porošle noći nisam popio ništa drugo do čašu, a možda i dve, kisele vode.
Pa kakav je to mamurluk? – verovatno se pitate.
Onaj najteži! I najgori! Od sreće i radosti. A upravo je prošla noć bila povod za neopisivo zadovoljstvo. Kao u snu.
U sportskoj hali „Zorka“ održan je fantastičan koncert na kojem su članovi „Abraševića“, iz nekoliko gradova Srbije, na najbolji mogući način pokazali zašto toliko traju i zašto su najbolja folklorna društva u Srbiji. E, upravo, taj koncert, i ono što se događalo posle njega, najveći je krivac za ovo moje „bolno“ stanje.
Zašto?
Zato što je u odnosima društava koje nose naziv „Abrašević“ pokrenuta nova inicijativa koja treba da doneste bolju i čvršću saradnju.
Zato što su uspostavljena nova i iskrena prijateljstva.
Zato što su članovi prvog folklornog ansambla mog „Abraševića“ pokazali da izvanredno mogu da igraju u bilo kojim okolnostima.
Zato što su moji „Leptirići“ (članovi drugog folklornog ansambla) pokazali, osim toga što fantastično igraju, da su zreliji i odgovorniji mnogo više od onih od kojih se ta zrelost i odgovornost očekuje.
Zato što su istinski prijatelji još jednom pokazali da to zaista jesu.
Zato što sam, posle svega, potpuno ubeđen da su Džine, Maja, Čedo i Aca ekipa za bezbrižnu budućnost „Abraševića“.
Zato što je moja Isidora odlično i profesionalno vodila program.
Zato što je odlični orkestar „Abraševića“ koji su činili: Mikača, Gaja, Krale i Sinobad svojom sjajnom pesmom i svirkom „sprečavao“ drage goste da iz Šapca odu sve do jutarnjih sati. Na čemu sam im posebno zahvalan.
Zato što su, te noći, Ana i Đole proslavili rođendana.
Zato što su svi bili veseli, srećni i zadovoljni.
Zato što se pokazalo da je istinita narodna mudrost koja kaže da je svaka kriza nova šansa.
