Treće mesto za Lazara Torbicu na Međunarodnom takmičenju pijanista u Parizu
Na prestižnom Međunarodnom takmičenju pijanista u Parizu, održanom od 16. do 21. aprila, učenik četvrtog razreda Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ Lazar Torbica, jedini predstavnik naše zemlje u Francuskoj i jedan od dvojice sa Balkana, osvojio je treće mesto. Talentovanom mladom pijanisti ovo nije prva nagrada ali je, budući da je dobio na prekretnici njegovog sazrevanja kao umetnika i u trenutku kada se priprema za dalje školovanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, značajan podstrek i potvrda da je svoj životni put uspešno trasirao. U obrazloženju, žiri je ocenio da je sedamnaestogodišnji Lazar talentovan i muzikalan. Na takmičenje je otputovao u pratnji roditelja, a njegovo učešće finansijski su podržali Grad Šabac i Fond za talente Eparhije šabačke.
-Veoma sam zahvalan Gradu i Crkvi na podršci, koja je za mene značila i dodatnu odgovornost i imao sam potrebu da ukazano poverenje opravdam. Zbog toga je ova nagrada za mene izuzetno važna, jer znam da sam dao sve od sebe, a pritom sam i osvetlao obraz ljudima koji su verovali u mene- kaže Lazar za „Podrinske“.
U konkurenciji ozbiljnih takmičara iz celog sveta, finansijski podržanih od strane država iz kojih dolaze, bio je jedini predstavnik Srbije, a pored dečaka iz Rumunije, drugi sa Balkana. Bez obzira na to, tremu nije imao, samo osećaj dodatne odgovornosti. U njegovoj kategoriji, od 15 do 18 godina, takmičenje je trajalo dva dana, 18. i 19. aprila. Poseban utisak na njega ostavila je organizacija, jer je svakom učesniku omogućen ravnopravan tretman, odnosno jednako vreme i prostor za pripremu. Nastup na samom takmičenju trajao je 25 minuta i bio je praćen budnim okom predstavnika stručnog žirija iz celog sveta. Prema propozicijama, svirao je četiri kompozicije, od toga jednu po izboru, u njegovom slučaju Šopenov skerco, jer je smatrao da će dati pravi „začin“ kraju njegovog nastupa. Za takmičenje ga je pripremala profesorka iz škole Helena Davidović. Pored nje, Lazarevim uspesima doprinela je i Rita Kinka, profesorka na novosadskoj Akademiji umetnosti, koju planira da upiše po završetku srednje škole. Svoj talenat usavršavao je radeći sa mnogim eminentnim profesorima, između ostalog na master klasovima kod profesora Žaka Ruvijea iz Francuske, kao i Arba Valdme, Jokute Mihailović, Evgenija Starodupčeva i Igora Laska.
Osim što mu je prvo takmičenje u Parizu, Lazaru je ovo bila i prva turistička poseta gradu ljubavi i svetlosti.
-Pariz mi se mnogo sviđa kao grad kulture, muzičara i umetnika uopšte. Centar nije toliko magičan kao što sam zamišljao, ali je definitivno Monmartr sačuvao stari šmek Parižana, što mi se posebno dopalo- priča svoje utiske mladi pijanista, koji je prvi susret sa klavirom imao u petoj godini, kada je krenuo u muzičko zabavište.
Budući da mu se otac amaterski bavio muzikom, izostala je njegova podrška da se muzički usavršava, u skladu sa verovanjem da se neće baš najbolje snaći u tim vodama. Mama je, s druge strane, želela da on, baveći se muzikom, razvija inteligenciju i tako je sve počelo… Kada je počeo da niže prve uspehe, roditelji su čvrsto stali iza njegove želje i ljubavi prema klaviru…
Do sada je osvajao nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima, među kojima su najznačajnije prve nagrade na republičkim takmičenjima muzičkih i baletskih škola Srbije 2009, 2013. i 2017. godine i prve nagrade na Međunarodnom takmičenju pijanista u Šapcu 2007, 2008, 2009, 2011, 2012. i 2013. godine (laureat 2014. godine). Bio je laureat na Međunarodnom takmičenju u Beogradu „Davorin Jenko“ 2009. i 2010. godine, gde je osvajao prve nagrade, laureat Šopenovog konkursa u Beogradu 2015. godine, takmičenja u Bijeljini „Slobomir“ 2011. godine, Banjalučkog bijenala u Banjaluci 2008. i 2010. godine, kao i u Stanišiću 2017. godine. Učestvovao je na takmičenju „Mocart“ u Rimu 2012. godine. Dobitnik je Dositejeve nagrade za talente iz Fonda za mlade Republike Srbije, a do sada je nastupao na Kolarcu, u SANU, Skupštini grada, Šapcu, Bijeljini, u KC Banski dvor u Banjaluci.
Kaže da ga muzika pokreće, smiruje i donosi harmoniju u njegov život. Ima razumevanja za vršnjake koje interesuju neki drugi muzički pravci, jer veruje da svako ima pravo na različitost i da bude prihvaćen takav kakav jeste. Svoja interesovanja ne nameće dugima, već svoju muziku, kako kaže, voli da čuva za sebe i svoju publiku. Da bi neko razumeo ono što on prezentuje, potrebno je da čuje priču koja se krije iza svakog komada koji svira. Kada ljudi saslušaju pozadinu nekog dela i steknu predznanje o njemu, tek onda mogu da uživaju u potpunosti u nastupu svakog pijaniste. Svakodnevno vežba najmanje tri sata, kod kuće ili u školi, po jasnom programu koji mu omogućava da iz dana u dan napreduje kao umetnik. Kada svira za svoju dušu, opredeljuje se za melodije koje ga opuštaju. Kaže da ne može da planira dugoročno, već može samo dugoročno da mašta.
-Mogu da maštam dugoročno, jer smatram da u životu ništa nije zagarantovano. Za početak želim da usavršim i proširim znanje, u čemu će mi pomoći profesorka Rita Kinka. Kasnije ću verovatno da se usavršavam u Evropi- ističe Lazar.
Budući da je na četvrtoj godini, u narednom periodu predstoje mu pripreme za prijemni ispit na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i maturski koncert, na kome će, baš kao i svaki put kada nastupa, prezentovati snažnu emociju tokom izvođenja svake kompozicije, kao zalog za publiku koja ume da sluša i nagrade koje iz iskrenog i posvećenog rada neminovno proizlaze.
Dragana Dimitrijević