Grad gradom teatar čini
Prošlog četvrtka zatvoren je i bife u Šabačkom pozorištu, kao konačni ekser na mrtvačkom sanduku ove najstarije kulturne institucije u Šapcu. Agonija je počela pre više od dve godine sukobom direktorke pozorišta Aleksandre Delić sa gotovo celokupnim ansamblom i otpuštanjem organizatorke Jelene Ivetić, sa nekim monstruoznim pravilnikom koji zabranjuje osnovne ljudske slobode.
Bilo je protesta, okupljali su se građani, ali ne tako masovno do hiljadu-dve, što svakako nije dovoljan pritisak na upravu. Pokušano je i u Gradskoj skupštini, jer je Grad Šabac zvanično nadležan za ovu ustanovu, ali je naprednjačka većima ostala pri tvrdom stavu podrške svojoj članici. I tako se jedna svetla tradicija koja traje od davne 1840. godine ugasila voljom jedne stranačke aktivistkinje, praktično gaulajtera ili komesara, koja, uzgred, i nije izabrana na to mesto po važećem pravilniku. Ali, eto, i to je Srbija u naprednjačkim okovima.
Da ljaga bude impresivnja ugašen je i najznačajniji pozorišni festival – „Pozorišno proleće“ koje okuplja najbolje predstave u toku jedne godine. Dva propuštena festivala mnogo koštaju, pre svega gubljenjem teško stečenog ugleda. Šabački ansambl je proteran iz svog doma, a tu su odigrane neke tezgaroške predstave, ali je šteta teško nadoknadiva.
Šabački glumci prinuđeni su da igraju svoje, nažalost, životne uloge izgnanika na nekim drugim scenama. Nije im za utehu što sličnu sudbinu doživljavaju i druga pozorišta, pre svega Narodno pozorište, ali i drugi slobodnomisleći umetnici. Primera radi nema nijedan projekat koji su podržali ministarstva ili lokalne saomuprave gde su konkurisali ljudi od struke i integriteta a nisu po volji režimu. Ionako bedna sredstva, sa 0,65 odsto iz republičkog budžeta za kulturu, a slično je i na lokalnom nivou, jasno govori da režimu ne trebaju ni kultura, ni univerzitet, ni nauka…
Podsećanja radi kada se u Velikoj Britaniji vodila polemika da se smanji budžet za kulturu, ratni premijer Vinston Čerčil je jednostavno odgovorio: „Zašto se onda borimo ?!“.
U predvečerje smene vlasti u Šapcu, 2020, iz gradskog budžeta bilo je izdvajano sedam odsto za kulturu. Simptomatično je da je u to vreme predstava „Kainov ožiljak“ prenošena na RTS, a prethodno je, na primer, predstava „Perikle“ donela 16 nagrada na raznim festivalima. I Šabačko pozorište imalo je najviše igrajućih dana, a kada su gostovali u Narodnom pozorištu u Beogradu karte su bile rasprodate.
Kako je davno rečeno: „Grad gradom teatar čini“, a pozorište traje, od Starih Grka, već 2.500 godina.
A bife u pozorištu, iako ono praktično nije radilo jer nije bilo predstava, bilo je veoma pristojno mesto za razgovor i susretanja. S ugodnim enterijerom, sa umetnikim slikama, eksponatima kao što su radio aparati ili stolovi prepravljeni od starih šivaćih mašina, na policama mogla su se naći i sabrana dela Viljema Šekspira, Lava Tolstoja, Hakslija… Mogu se raspredati priče da je istekao ugovor o zakupu, ali, u svakom slučaju još jedan vandalski čin naprednjačke vlasti
Dragan Eraković
