Jedan od mojih slučajeva je bio pre više od 30 godina, u sudnici tadašnjeg Opštinskog suda u Šapcu. Dvojica komšija, prijatelja, iz istog sela, posvađali su se oko seoskog igrališta, koje je trebalo da bude predmetom restitucije. Onaj mlađi je bio predsednik Mesne kancelarije, a ovaj stariji je bio zemljoradnik koji je obrađivao veću površinu obradive zemlje, na obroncima Cera.
I tako, kako to biva u jesenjim danima, onim danima kada se peče „mučenica“, dejstvo „maliganskog dopinga“ učinilo je da nastane svađa, vređanje i tuča ovog starijeg i onog mlađeg…Taj mlađi je dospeo na sud, ne mogu se setiti baš detalja, čini mi se zbog lake telesne povrede nanete ovom starijem, kojeg sam ja zastupao.
Sudnica mala, tesna, sedelo se na nekakvim tabureima, a atmosfera između okrivljenog i oštećenog užarena, kao da se rasplamsala. Sudija je bio iskusni i tolerantni Milorad Lekić, sada na žalost pokojni, jedan od besmrtnih šabačkih delitelja pravde…I pokušavao je Milorad, na svaki način da pomiri ovu dvojicu zavađenih, pri čemu je, moram priznati, moj klijent bio baš agresivan, i verbalno, ali i gestikulacijama…
I tako, sve se nekako odvijalo u neprijatnoj situaciji, nabijenoj tenzijom… Ja sam sedeo na baš niskom tabureu, držao sam spise na nogama, i u jednom trenutku sam video, kako moj vlastodavac ustaje i zamahuje nožem ka oštećenom, koji mu je stajao okrenut leđima, a licem ka sudiji i sudskom veću…Nož je bio, kako su ga u kasnijem postupku nazvali, tzv.slaninar, i završio je ispod leđa okrivljenog u debelom mesu…Ovaj je od uboda jauknuo i stropoštao se na patos sudnice, a moj Radivoje je zbunjen, i u ogromnom strahu, stajao ukočen držeći nož u desnoj ruci…
Sudija je skočio, oba porotnika takođe, javni tužilac se ukipio pored prozora, a ja sam krenuo da sprečim mog Radivoja da ne nastavi da ubada ovog što je već ležao, na podu, u krvi,i jaukao od bola…
I tako, sve se završilo na tome da je oštećeni tom prilikom zadobio laku telesnu povredu, a moj Pocerac je uhapšen, i određen mu je pritvor. Za pokušaj ubistva ,njemu je suđeno u Okružnom sudu, dobio je neki zatvor, iako se sve vreme tog suđenja kajao i pokušavao da objasni, da mu namera nije bila da ovog ubije…Ja mu tada nisam bio branilac, bio sam svedok, kao i svi koji su bili prisutni tog dana u malenoj sudnici…
Ni danas ne mogu da zaboravim, kakav sam strah video u očima starca sa Cera, koji je isukao nož u sudnici i ranio čoveka pred sudijom, svojim advokatom i tužiocem…Dugo posle tog događaja, niko od nas, nije mogao da se smiri i počesto smo, i posle mnogo godina od tada, pominjali taj neprijatan slučaj…
Moj klijent je odavno, baš odavno umro, umro mu je i sin koji je nastavio sa tim da i njemu budem advokat, a za sudbinu oštećenog, ubodenog, ne znam, nisam ga od tada viđao.
Ovo je priča o tome koliko je opasan sud i koliko zna da bude nepredvidiv,pa i opasan svaki odlazak na suđenje…
Sa izuzetnim poštovanjem, i uvek rado pominjan u lepim anegdotama, , sećam se, i nadam se da ću se još dugo sećati, predivnog kolege,Milorada Lekića, kod koga sam inače, obavljao jedan deo svog pripravničkog staža u Okružnom sudu u Šapcu. Bio je i ostao legenda, opšte voljen,naš dragi Mića…
NASTAVIĆE SE…
