Zapisi iz pomračenog grada: Izbori nisu lutrija
Postoji jedna opasna navika koja se godinama ukorenjuje u našem društvu, da izbore doživljavamo kao politički spektakl, a ne kao odluku koja direktno određuje kvalitet naših života. Kao da se radi o utakmici za koju navijamo, a ne o izboru ljudi koji će upravljati našim novcem, našim gradom, školama, bolnicom… i budućnošću naše dece.
Kada se izbori završe, a “pobednička lista” preuzme vlast, retko ko postavi jednostavno, ali suštinsko pitanje: ko su ljudi za koje smo glasali?
Ne pitamo ni kakve rezultate imaju iza sebe. Ne pitamo šta su u životu uradili, kakav im je profesionalni i moralni kredibilitet, koje i kakve škole su završili, da li su sposobni da vode institucije a zaboravljamo i to da su samo do juče, ti isti, bili predmet podsmeha i sprdnje u sopstvenom okruženju. Umesto toga, zadovoljavamo se sloganima, obećanjima, medijskim nastupima i pažljivo osmišljenim propagandnim kampanjama. Glasamo za nosioca liste koji sa našim gradom apsolutno nikakve veze nema.
A onda dolazi otrežnjenje.
Ljudi koji nisu uspeli da vode ni sopstvene poslove dobijaju priliku da upravljaju gradom. Oni koji nikada nisu pokazali organizacione sposobnosti postaju direktori javnih preduzeća. Oni kojima nedostaju znanje, iskustvo i autoritet donose odluke koje utiču na hiljade života.
Posledice takvih izbora ne dolaze odmah. One se pojavljuju postepeno. Najpre kroz sitne probleme koje svi primećujemo, ali ih opravdavamo. Zatim kroz urušavanje institucija, pad kvaliteta javnih usluga, odlazak stručnih ljudi i sve veće zaostajanje sredine u kojoj živimo. Na kraju, ono što je godinama građeno počinje da se raspada pred našim očima.
Ali, ni tada se najčešće ne dešava ništa.
Građani ćute. Slegnu ramenima. Prihvate stanje kao neminovnost. Kao da se ne radi o njihovom gradu, njihovim ulicama, njihovoj deci i njihovoj budućnosti. Kao da su političari došli sa neke druge planete, a ne iz redova ljudi kojima smo sami dali poverenje.
U tome i jeste najveći problem.
Demokratija ne propada samo zbog loših političara. Ona propada i zbog ravnodušnih građana. Zbog onih koji na izbore izlaze bez želje da se informišu. Zbog onih koji glasaju iz navike, iz straha, zbog sitnih interesa ili zbog lepih obećanja za koja i sami znaju da neće biti ispunjena.
Svaki glas predstavlja deo odgovornosti za ono što će se dogoditi nakon izbora. Nije dovoljno zaokružiti broj na listiću i potom četiri godine kritikovati vlast. Odgovornost počinje mnogo ranije, onog trenutka kada odlučujemo kome ćemo poveriti upravljanje zajednicom.
Zato izbori nisu pitanje simpatija. Nisu ni takmičenje u lepim rečima. Još manje su prilika da se poveruje u čuda koja se obećavaju svakih nekoliko godina.
Izbori bi morali da budu trenutak u kojem razum pobedi emocije, a činjenice propagandu.
Trebalo bi da se pitamo ko su kandidati, kakve rezultate imaju, kako su obavljali prethodne funkcije, da li su pokazali stručnost, integritet i odgovornost. Trebalo bi da procenjujemo dela, a ne reklame. Biografije, a ne parole.
Jer vlast nije nagrada za partijsku poslušnost. Vlast je odgovornost prema građanima.
I, tako, dok god budemo glasali za obećanja umesto za sposobnost, za propagandu umesto za rezultate i za lojalnost partijama umesto za lojalnost javnom interesu, nastavićemo da biramo one koji će nas voditi u istom pravcu u kojem se već dugo krećemo.
A taj pravac ne vodi napred.
Zato je možda krajnje vreme da prestanemo da se pitamo ko će pobediti na budućim izborima i da počnemo da se pitamo mnogo važnije pitanje:
Da li bismo čoveku za kojeg glasamo poverili sopstvenu kuću, svoju firmu ili budućnost svoje dece?
Ako je odgovor „ne“, zašto bismo mu poverili grad?
U prostorijama Gradskog odbora SNS Šabac održan je radni sastanak rukovodstva, kojim je predsedavao poverenik Gradskog odbora Nenad Mišković.
U konstruktivnoj i jedinstvenoj atmosferi razmatrani su rezultati dosadašnjeg rada i definisani dalji koraci, sa jasnim ciljem još snažnijeg delovanja u interesu građana Šapca.Tekst i fotografije preuzete sa zvanične Facebook
stranice “Srpska Napredna Stranka Šabac”
Kako smo pristali na nesposobnost
Za manje od godinu dana, a možda i pre, građani Šapca će morati, po zakonu, ponovo na izbore. Zato, možda je već sad vreme da počnemo da razmišljamo o njima. Jer, postalo je više morbidno da ljudi glasaju na osnovu simpatija, reklama, obećanja i partijskih parola, a ne na osnovu karaktera, znanja i rezultata kandidata. Negativna selekcija u Šapcu postala je pravilo a ne izuzetak. A loša vlast nije posledica samo loših političara, već i loših izbora koje građani prave ili to dopuštaju svojom nezainteresovanošću.
Da se samo bar malo osvrnem na neke osobe koje su doprinele da grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka ne izgleda onako kako bi trebao da izgleda. A počeću od onog što me najviše boli, kulture:
Aleksandra Delić, upravnica Šapačkog pozorišta potpuno je uništila instituciju koja postoji od 1840. godine. Zvanično još nije ali faktički jeste. Da li se još iko seća kada smo u ovoj kulturnoj instituciji mogli da pogledamo neku predstavu sa našim glumcima? Da li se iko, bar malo, zapita koliko smo zbog toga ostali uskraćeni za korektiv stvarnosti i prostor za empatiju.
U dva mandata za direktora JP Parking Šabac izabran je Dragan Ristić, navodno nestranačka ličnost, koji za šest godina “vladavine” nije izgradio ni jednu javnu garažu, a ni bar započeo, “u najavi”. Ali je zato bio vema koristan u skupljanju ljudi za naprednjačke mitinge i odlazak u Ćacilend.
Kad vam za direktora JP Infrastruktura postave Ristu Ristića onda i ne čudi što se u Šapcu grade samo stanovi za prodaju a ni jedan važan infrastrukturni pro-jekat. Pa ni ono što naprednjaci godinama obećavaju – Mačvanski trg.
Da partija i bratija dobro funkcionišu primer je i Ljubomir Peranović koji je postao direktor JP Vodovod Šabac, koji je na tom mestu zamenio Nikolu Begovića, koji je na tom mestu zamenio Jovana Vraneša… pa ispada da je, za 6 godina, u “vodovodu”, više menjano direktora nego što su sela dobila, godinama, obećavanih kilometara vodovodne mreže…
Direktorska “vrteška” radi i u JKP “Stari grad” i svuda drugde gde treba zamaskirati nesposobnost i nerad koji su jedini sveprisutni u Šapcu.
I, kao što rekoh, izbori su sve bliže pa ova “kadrovanja” zaslužuju mnogo veću pažnju. A do sledećeg nastavka razmislite: Za koga glasamo kada glasamo?
