Predrag Koraksić Corax
U subotu je preminuo Predrag Koraksić Corax, karikaturista i hroničar jednog vremena nevremena. I kao što je živeo i disao sa karikaturama koje su neumoljivo svedočile o brojnim nepočinstvima u ovom vremenu i prostoru, tako se i oprostio u subotnjem izdanju „Danasa“, veoma aktuelnom karikaturom o najnovijoj mafijaškoj aferi načelnika beogradske policije usko povezanim sa kapom di kapom.
Iako novine, prevashodno one dnevne, traju samo jedan dan, one su, ipak, svedočanstva i za neka potonja vremena, a Koraksove karikature ne blede sa vremenom. Njegove karikature, bez reči, mnogo više govore nego hiljade reči, jer svojom lucidnošću, duhovitošću kazuju osnovnu poruku, osudu zla i zaštita ljudskosti. Kao što su to ostale karikature francuskog umetnika Onore Domijea ili Gojini kapričosi. A trebalo je imati ne samo tog umetničkog dara nego i lične hrabrosti i postojanosti i nedvosmisleno se odupreti vremenu i režimima. Nažalost, suočio se sa smrću još kao dete, nekoliko puta izbegao smrt u onim ratnim vremenima, i zato on nije ni imao luksuz da se nekoga i nečega plaši.
U onim vunenim vremenima, socijalističkim, prikazao je tako generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kurta Valdhajma, inače usnimljenog na pogromu na Kozari a dobrog prijatelja Josipa Broza, sa ustima prelepljenim nacističkom svastikom. Ili, kada slovenačkog komesara Franca Popita ovekoveči kako ispija, u čaši viskija sa ledom, slovenačke rukovodice. Nakon „Ježa“ i „Duge“, znatan deo svog angažmana proveo je u „Večernjim novostima“ odakle je oteran, da bi punu afirmaciju stekao u „Borbi“ i „Našoj borbi“ odakle je proistekao „Danas“…
I to u onim krvavim devedesetim, gde mu je glavna meta bio Slobodan Milošević i njegova supruga, sa cvetom u kosi, Mirjana Marković.
I tu otvoreno slika diktatora i suprugu mu kako počivaju na lobanjama i kostima stradalih. Tu je i nezaobilazni Šešelj sa zarđalom kašikom, naći će se tu i predsednici Srbije Milan Milutonović, jedini koji mu je otkupio karikature, ali i Boris Tadić i Tomislav Nikolić… Ipak, kao što se Srbija uvrtložila u fašizam, korupciju, kriminal, tako se i podizao Koraksov otpor protiv tog zla. Kao retko ko ukazivao je da se nekako i ovaj srpski diktator, Aleksandar Vučić, ušemio sa Hitlerom, Staljinom, Sadamom, Miloševićem…
I kao što je malo ko verovao da će Nemačka, sa najačom filozofskom školom posle Stare Grčke, takvom kulturom koja je dala Getea ili Tomasa Mana, postati najužasnije zlo 20. veka, sa holokaustom i nebrojenim zločinima širom Evrope i sveta, tako se da primetiti da ovde caruje nešto slično, Šešeljev radikalizam preobučen u naprednjačko ruho. A te poruke dovoljna su opomena da se zlo ne povrati, i to je Koraks ostavio kao amanet budućim generacijama. Pored ostalog izdavao je kalendare sa svojim karikaturama, i oni traju, bez obzira na vreme. A to je već umetnost.
D.E.
