Davno, baš davno, negde u ono vreme kada je još postojala Savezna Republika Jugoslavija, kao nekakva prelazna forma u tom periodu, a nakon raspada one velike i moćne SFRJ, desilo se nešto što mi je, u tom vremenu, podiglo ugled kod šabačkih mangupa i ljudi sa one strane zakona… Po svemu, uz malo mojih zasluga.
Jednog ranog popodneva, praktično na isteku radnog vremena, pozvao me na moj mobilni, „motorolina cigla telefon“, moj prijatelj Milovan Jeremić, koga ceo Šabac, pola Beograda, ali i šire, sve do Budve i Bara, pa i u dobrom delu Evrope, zna po nadimku – Krca, i objasnio mi uzrujanim glasom, kako je Policija uhapsila i privela u SUP u Šapcu, njegovog velikog prijatelja, čini mi se i kuma, Rada Ćaldovića, koga su opet, svi znali po nadimku Ćenta… Zamolio me da odmah odem do šabačkog SUP-a i pokušam da mu pomognem, i po mogućstvu da bude pušten na slobodu.
Brzo sam stigao u SUP, prijavio se dežurnom policajcu, i on mi je rekao da se moj Rade nalazi na drugom spratu, gde čeka da se obavi razgovor sa njim, da je navodno, potegao pištolj na nekog čoveka u blizini kamičke pijace, i to zbog nesporazuma u saobraćaju…
Na drugom spratu, ispred kancelarije Načelnika Odeljenja kriminalističke policije, sedeo je Ćaldović, sa lisicama na rukama, a pored njega je stajao uniformisani policajac. Predstavio sam se Ćenti i rekao da me je zvao Krca i da me je poslao kao advokata, da mu pomognem, i da se situacija razreši što pre. Policajca sam pitao kod koga se čeka da se obavi saslušanje, pa me je uputio na kancelariju mog komšije i prijatelja, Žarka Musića, koji je trebalo i da postupa kao inspektor.
Ušao sam kod Žarka, i on mi je detaljno ispričao o čemu se radi, i pokazao mi je Radov pištolj, izuzetno moćno oružje, BERETA FS, čini mi se 9 mm. Ja sam saslušao njegovo izlaganje i izašao sam do Rada, koji me je tada pitao, da li imam mobilni telefon. Rekao sam mu da imam, i on me je zamolio da pozovem broj koji mi je izdiktirao. Bio je to neki broj sa početnim 011, što je značilo da treba da zovem fiksni broj u Beogradu.
Mene je spopala muka, jer je u to vreme, svaki poziv sa mobilne mreže ka fiksnoj, bio neverovatno skup, ali šta da se radi, situacija nameće… Okrenuo sam broj koji mi je izdiktirao Rade, i uskoro se javila jedna žena, rekavši da sam dobio Kabinet predsednika Vlade SR Jugoslavije, gospodina Milana Panića. Odmah sam telefon predao Ćaldoviću, i on je, koliko sam tada čuo, tražio da se čuje sa Premijerom, koji je, kako sam shvatio, od njega tražio da mu kaže gde se tačno nalazi i na koji broj telefona se može dobiti SUP Šabac i Načelnik OKP, Žarko Musić.
Da skratim, uskoro je kod Žarka, u njegovoj kancelariji, zazvonio telefon, mi smo to čuli, i posle minut ili dva, pojavio se on na vratima i sa osmehom nas pozvao da uđemo u njegov kabinet, a prisutnom policajcu naložio da Ćaldoviću skine lisice sa ruku… Moćno oružje je odmah vraćeno, potpisani su zapisnici o tome, pozdravili smo se, i nas dvojica smo brzo otišli niz stepenice, sa drugog sprata zgrade, pa na ulicu…
Po Šapcu se sve nekako brzo pročulo, a ja sam, ni kriv ni dužan, postao neka vrsta heroja, i čoveka koji rešava i takve slučajeve… naravno da sam o svemu ovome ćutao i evo, došao je trenutak i vreme da to postane javno. Vreme je bilo takvo, da se mnogo toga dešavalo i odigravalo na prosto neverovatne načine, pa bi moje svako ubeđivanje u to šta se i kako desilo, većini bilo nepojmljivo… Ali, eto, desilo se.
Ovo moje sećanje je posvećeno svim navedenim akterima. Prvo Radu Ćaldoviću Ćenti, sa kojima sam se posle toga, više puta nalazio i sedeo u njegovom društvu, i koji je okončao svoj burni i kontroverzni život, ali i život svoje devojke, Maje Pavić, pred Klubom književnika u Beogradu, negde u zimu 1997.g…Zatim, nezaboravnom urbanom šmekeru, kakav je bio Milovan Jeremić Krca, neprevaziđeni i uvek avangardni gradski lik, kojeg su svi znali, i svi ga cenili i poštovali, a koji je preminuo krajem prošle 2025. godine… Na kraju, mom dragom prijatelju, rano preminulom Žarku Musiću, velikom profesionalcu, čoveku koji je bio posvećen svom poslu, izuzetnoj osobi, koja je plenila ogromnim šarmom, i koga će pamtiti, siguran sam, svi oni koji su ga upoznali.
NASTAVIĆE SE…
