„Ko je od vas bez greha, neka prvi baci kamen na nju“ je čuvena biblijska izreka koju je Isus Hristos uputio farisejima koji su hteli da kamenuju ženu uhvaćenu u preljubi. Ova poruka, zabeležena u Evanđelju po Jovanu (8:7), poučava o milosrđu, oproštaju i upozorava na brzopletost u osuđivanju drugih, naglašavajući da niko nije bezgrešan.
Neki teolozi smatraju da ovaj odlomak nije bio deo najstarijih rukopisa Jovanovog Evanđelja, već je umetnut kasnije, ali je uprkos tome postao temelj hrišćanske etike.
Bilo kako bilo veliki vernici, Srbi po profesiji, i ljubitelji Šapca koji se politikom trenutno bave, ili oni koji se kane njome profesionalno baviti, iskoristili su sve raspoložive i dostupne medije i društvene mreže da osude odbornicu SSP-a koja je “preletela” u SNS.
U Šapcu na svakim lokalnim izborima skoro 1.000 građana, a nekad i više, stave svoje ime na neku Izbornu listu. Većinu od njih javnost nikada ne upamti jer se te osobe, u političkom i pravnom žargonu nazivaju „fiktivni” ili „ukrasni” kandidati, „popunjivači” ili „kandidati za jednokratnu upotrebu”, „fantomski kandidati”. I tu su isključivo radi ispunjavanja zakonskog minimum. Ovi kandidati nemaju realne ambicije, nameru niti resurse da aktivno učestvuju u kampanji ili obavljaju odborničku funkciju. Često se na ove pozicije stavljaju članovi porodice, prijatelji ili pasivni simpatizeri kako bi se zadovoljila zakonska forma.
Fotografija preuzeta sa Facebook stranice SNS Šabac prepravljena uz pomoć veštačke inteligencije (napravio „anonimni“ prijatelj „Podrinskih“)
Po pravilu, oni se nalaze pri dnu izborne liste i služe isključivo kao statistički statisti u političkoj areni.
Međutim, problem nastaje onog trenutka kada se na istoj Izbornoj listi nađe više “koalicionih” partnera koji sem “lidera” nemaju razvijenu stranačku strukturu pa na listu stavljaju “neproveerene” osobe po principu “daj šta daš”! Samo da se isuni forma i dobije na ucenjivačkom kapacitetu ako se kojim slučajem osvoji vlast.
Međutim, sve ovo je bila, ipak, samo farsa, “zabava” za šitoke narodne mase i vešto iscenirana priča iz poznate kuhinje Srpske napredne stranke koja je ovo iskoristila da “uzburka” javnost i tako prikrije sramotno usvajanje završnog računa budžeta grada Šapca za 2025. godinu, katastrofalan rad gradskih vlasti ali i pitanje kud su se denula 542 miliona takozvanog “suficita” u “domaćinskom” poslovanju napredne šabačke vlasti.
I, tako, pokazalo se da je za šabačke političare jedno obično i sasvim uobičajeno “preletanje” zanimljivije i važnije od života grada, njegovih građana ali i budućnosti kasabe u koju Šabac “napredna” vlast sve više pretvara pod sloganom “Šabac grad budućnosti”!
Raspodela mandata na osnovu koalicionog sporazuma. Bez “usaglašavanja” predloženih kamdidata
A da stvar bude još tužnija i žalosnija oglasili su se upravo oni koji su svojom nesposobnošću i bahatošću dozvolili da zlo stvoreno pod plaštom Srpske napredne stranke zavlada gradom Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. A sve pod izgovorom “dokazane izborne krađe” i to bez imalo srama, stida i samokritike objašnjavajući kako “U režimskoj pijaci mogu da kupe samo one koji su pristali da u njoj učestvuju”.
Preletači
E, sad, samo se pitam, zašto je ovo što je učinila ova odbornica samo njena krivica. Zašto odgovornost, ili bar kritiku, ne snosi onaj ko ju je na tu izbornu listu predložio i to na viskoko 8. mesto? Ali i oni koji su prihvatili da na izbore izađu u koaliciji sa tom strankom koja u Šapcu ne bi skupila ni 500 glasova bez obzira na nekadašnju “popularnost” prvog sa te liste. Da li će bilo ko od njih podneti ostavku i prestati da se bavi politikom? Iz “moralnih” razloga. Ne, neće! Jer bavljenje politikom, u Srbiji, je unosan posao, donosi samo ličnu korist a ne i odgovornost pa zato i ne čudi što smo tu gde jesmo. U bestragiji…
Naravno, živimo u vremenu kad se svest građana i njihovo sećanje intenzivo briše. A sve u cilju da oni “nedodirljivi” tako ostanu za vjek vjekova na vlasti ili u borbi za vlast.
I, sad, zašto je, i kako, ovaj “prelet” drugačiji ili “skaradniji” od “preleta” dve odbornice sa liste “Šabac je naš”, 2020. godine, od kojih je jedna postala direktorka Fondacije koju je osnovao grad Šabac, a druga dobila, pričalo se, posao? Ili od “preleta” cele jedne političke grupacije koja je te godine ušla u “koaliciju” sa naprednjacima i dobrano se “omastila”?
Da li je ovaj “prelet” važniji od “preleta” dvoje odbornika partije pod nazivom “Zajedno za Srbiju”, 2016. godine, koji su prešli u redove SPS-a? Ili onih iz 2012. godine koji su pokušali da “prekomponuju” vlast u Šapcu i gurnu je u ruke Srpskoj naprednoj stranci?
Verujem, zaboravilo se i na one koji decenijama na izbore izlaze pod okriljem drugih političkih grupacija samo da bi se dokopali neke funkcije. Zaboravilo se i na “prelete” iz SPS-a u vladajuću većinu, radi posla u Domu zdravlja ili iz SNS-a zbog posla dobijenog u Centru za stručno usavršavanje. Mnogo toga se zaboravilo.
PS.
Alisa u gradu čudesa je još jedna lokalna predstava o ženi, koja nakon pada u “političku” rupu, otkriva grad čudesa, u kojem je čekaju svakakve pustolovine, novi prijatelji i “zec” na funkciji gradonačelnika kome vreme neumitno ističe. Kako bi se dokazalo da bavljenje politikom može biti korisno i unosno. Nažalost ova priča neće ostati večno u sećanjima građana, kao ona koju je napisao Luis Kerol, jer u Šapcu ovakve priče žive dugo koliko i vilini konjici. Jedan dan!
