Lični stav: Srbija između dve Venecije
Venecijanska komisija, (koja predstavlja ustavno ekspertsko telo Saveta Evrope), ne prepušta ništa slučaju, pa čak ni januarske zakone vrlog „akademika“ Mrdića. Reklo bi se da „pošteno sazidan doktor“ prava, opasno fejluje kada je evropska normativa u pitanju. Ima fore do 12. juna, eventualno 13. da se popravi i samokoriguje, ali i da popravi i koriguje, jer je on zapravo glavni junak one izreke „kadija te tuži, kadija ti sudi“. U tom smislu, ne samo da je mlađahni nedavno svršeni studnet Uglješa od 48 leta, napisao loše zakone, on je sada i u sukobu interesa. Dejstvovanjem u Komisiji, koja će blago nama da dubokoumno svojeručno i slobodoumno sročene zakone i popravi. Venecijanska komisija je neumoljiva i veli “Izmene su značajno uticale na obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširile okolnosti u kojima se mogu koristiti privremena imenovanja i ponovna imenovanja javnih tužilaca i predsednika sudova“ Venecijanska komisija ističe da zakonske promene u tako važnim oblastima društva treba da budu pripremljene uz dužno poštovanje principa TRANSPARENTNOSTI, INKLUZIVNOSTI I DEMOKRATSKE DEBATE. Ova Venecija baš zategla i ne pušta. Ali eto u samoj Veneciji, još jedna Venecija, koja je dušu dala da se bar još jedared obrukamo. Drugopomenuta Venecija je autentično umenička i predstavljena je kroz Venecijnsko bijenale. Ove godine 61. Srpsku kulturnu svest, talenat i raskoš u 2026. predstavljaju skandalozni Ministar (ne)kulture, Nikola Selaković (alijas „povučete me za Generalšatab“) i supruga trenutnog nam predsednika, Tamara Vučić. Niti Ministar, niti gospođa Vučić bilo kakvog pojma o kulturi nemaju. But who cares? Ministar kulture nikada nije čuo za kulturu, ne poseduje znanja o umetnosti, pogotovu ne o vizuelnoj, ali ume da se zabavi svojim polnim metaforičnim generalštapskim organom u Plenumu. Otvoreno i nepokolebljivo. Ne zna da igra, ali igra, ne zna da peva, ali peva i tako ukrug. Već 10 godina Srbija je potpuno neprimećena na Venecijanskom bijenalu, jer su od nas digli ruke i vrhunski stručnjaci, kustosi, istoričari umetnosti sveta. Teško je percipirati srpskog „bijenalnog“ umetnika potpuno anonimnog bez referenci, Predraga Đakovića. Al im je reko sa svojom izložbom „Od Golgote do Vaskrsa“. Veliki broj naših stručnjaka, umetnika, kustosa koji žive i rade u Evropi i poseduju osvedočen talenat rekoše da je ovogodišnji paviljon Srbije na bijenalu, potpun promašaj s obzirom na eksponente istog i na sadržaj koji naša zemlja naudi. O ovogodišnjem Srpskom paviljonu na 61. Venecijanskom bijenalu najpreciznije se izjasnio Dejan Atanacković, likovni umetnik, pisac i univerzitetski predavač u Firenci:
„Srbija je teritorija pod kriminalnom okupacijom, sve više lišena osobina državnosti. Kultura je u Srbiji neprijatan okupator. Okupator ne propušta priliku da se sveti kulturi i predstavnicima kulture, institucijama, festivala, da ZABRANjUJE , OTIMA, PRETI…
Bez obzira na posed „Serenissime“, povezane sa 400 mostova i 175 kanala, jasno je da ne postoji takva mreža, mostova i kanala koji će povezati Venecijansko – pravnu i Venecijansko – umetničku Srbiju sa nekom trećom Srbijom. Ta treća radikalska Srbija mora da nestane, da bi svaka druga, pravna, pametna dostojanstvena i kreativna Srbija živela…
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodna poslanica, Srbija Centra
