Medijski krug lažima
Konačno je i lokalna vlast u Šapcu raspisala konkurs za finansiranje medijskih sadržaja. Rok je bio prvi mart, ali ko to mari za zakone u ovoj zemlji. Po starom receptu praktikovanom na veliko u vreme Hitlera i Gebelsa, sto puta izgovorena laž postaje – istina. A u Srbiji, sa više od dve hiljade raznoraznih medija, barem i po imenu, na prste se mgu izbojati oni koji se drže do profesije.
Oni, kao što su N1, Nova S, „Danas“, „Radar“ kao i vrlo mali broj lokalnih medija, su ne samo ignorisani nego su njihovi poslenici i proganjani, čak i fizički, a oni drugi, mimo profesionalnih standarda nagrađivani. Nažalost, pod strogom uređivačkom šakom sa Andrićevog venca ne prolaze čak ni one vesti koji se tiču najvećeg broja građana, odajući sliku neke normalnosti koje u Srbiji odavno nema.
Malo gde će se naći vesti o novim zaduživanjima države, što znači svih građana, čak ni na javnim servisima. Pa tako u jednoj nedelji Srbija odloži otplatu duga od dve milijarde evra Emiratima, znači da te pare nema, a zaduži se za nove tri milijarde evra u obveznicama, kao i za jedan kredit od 1,3 milijarde evra za saobraćajnicu „Vožd Karađorđe“, i plus još milijardica za neke druge projekte.
Sve to u državi sa manje od sto milijardi evra BDP, sa primanjima građana među najnižima u Evropi, ali nekako dostojanstveno – kao pijani Amerikanac, čaščavajući uz put. Pa tako ispade kilometar Voždovskog puta 15 miliona evra u srcu Srbije, a njegovi izvođači Kinezi to naplaćuju 11 miliona po kilometru u svojoj domovini, i to po najnepristupačnijem terenu, sa sve brojnim mostovima i tunelima. Ali, Kinezi daju taj kredit, izvode radove angažujući druge firme, a Srbija će to, naravno, da plati.
Kao da nije malo primera o pretplaćenosti, na primer slučaj Moravskog koridora koji se sa 480 milona evra po CIPU od 2012. popeo na dve milijarde. Ili, autoput Ruma – Šabac, gde građani nikako da dobiju cifru koliko to košta, a gle, i narodni poslanik Miroslav Aleksić zatraži od tužilaštva da utvrdi kako se to osam miliona evra uputi na adresu SNS. I upravo su to brojne nedoumice za građane jer im nedostaju profesionalni mediji.
A da se igra po staroj matrici, ali i još gore po građane, svedočimo da se lokalne tv stanice redovno uključuju u program TV Informer. Bezbroj puta prekopirana laž, ali i ono što je van zakona. Pa tako po Zakonu o javnom informisanju mediji su dužni da istinito, pravovremeno i celovito obaveštavaju građane o najvažnijim društvenim pitanjima. Umesto toga dobijaju golu propagandu, štaviše sa primesama pretnji, uvreda, mržnje, što je po zakonu zabranjeno i kažnjivo.
Uz put ne poštuju se pravila profesije o pet obaveznih pitanja na koji prilog ili napis mora da odgovori, i čak ni onaj osnovni postulat o drugoj strani se ne poštuje. Da li ikada na Informeru, Pinku kao i na Hepiju, B 92 traženo da onaj na koga se kritički prilog odnosi da svoje mišljenje i stav?! Demanti se ne objavljuju čak ni posle sudske odluke.
Baš zato i stoji čitava priča o Regulatornom telu za elektronske medije, REM-u. Štošta, na polzu vlasti a mimo zakona tu prolazi, sa očiglednim kriminalnim radnjama i nepočinstvima. Iako verovatno za nekoliko meseci dolaze vanredni parlamentarni izbori, gotovo je izvesno da se medijska slika nije pomerila ni za milimetar, isti principi, mimo svih pravila o poštenim i fer izborima gde će se građani na osnovu relevantnih činjenica opredeliti. Smešno zvuči, ali je to srpska notorna istina. I da, zna se da će mahom sve pare na tim konkursima pokupiti prorežimski mediji. Ali, ostaju i neki zatočnici novinarske profesije, i pitanje je šta će biti sa onima koji prodadoše veru za večeru.
Dragan Eraković
