Rijaliti Srbija
Bio je 9. maj Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, samo što nije 15. maj Dan pobede nad fašističkim (nacističkim) okupatorom i domaćim izdajnicima na prostoru nekadašnje Jugoslavije pa tako i u Srbiji koja je, gle čuda, ponovo okupirana evo ima 14 godina ali ovog puta od domaćih fašista/nacista, naprednih radikala i brojnih saučesnika u zločinu nad sopstvenim narodom.
I kako je u našem tamnom vilajetu usred dugogodišnje talačke krize obeležen Dan pobede nad najvećim zlom u istoriji čovečanstva? Skoro pa nikako, eto kako. Ovde gotovo niko iskreno ne baštini antifašističku slavnu borbu za slobodu (oni bezveznjaci iz SPS-a polože cveće na Kalemegdanu i poklone se senima palim partizanskim herojima ali sve je to k’o fol jer su oni odavno u ulozi nesumnjivih kolaboracionista), ovde se većinski slave gubitnici a ne pobednici, revizija istorije je omiljena disciplina naslednika poraženih, svog onog četničkog, ljotićevskog, nedićevskog šljama a to zato što većina ovdašnje raje obožava najgore a najbolje gura u blato i u zaborav. I onda nije čudo što je ovde na vlasti toliko dugo naprednjački naci ološ (vole da ih zovu Ćaci) na čelu sa Firerom 2.0, notornim Žvalonjom Prvorođenim.
Pučanstvo u zemlji Srbiji uglavnom voli do imbecilnosti da ih se laže, obmanjuje i krade, da živi u iluzijama, mitovima i legendama i da poverenje kao glasači /birači daju “delulu” tipovima jer oni tako liče na njih. Uglavnom nisu normalni.
Prekrajanje istorije ovde traje decenijama pa se tako u školama ne uči o onome šta je bilo i kako je bilo već „kako je babi milo“ a to znači kako savremeni nacionalisti vide događaje iz prošlosti. Tako najveći zlikovci postaju heroji, pravi junaci zločinci, gubitnici pobednici i sve okrenuto naglavačke.
U vezi Drugog svetskog rata na našim prostorima partizani kao najbrojnija i najjača gerilska vojska u Evropi (druga u svetu iza Kine) spominju se u jednoj rečenici a maršal Tito, jedan od samo nekoliko najvažniih lidera Savezničke koalicije na celoj planeti se označava kao komandant partizana i to bi bilo to. Izmišljaju se priče o nekakvim „komunističkim“ zločinima e nebili se prikrila sva ona nepočinstva pravih zlikovaca, saradnika nacističkog okupatora.
Revizionisti misle da se krvave ruke mogu oprati lažima i podmetanjima. Bio je rat i bilo je zločina na svim stranama ali se jasno kao dan zna ko je bio na pravoj a ko na pogrešnoj strani istorije. Ali, kao što vidimo borba za slobodu u našoj maloj zajednici i dalje je u toku, neprijatelj je jak i beskrupolozan, bahat i nemilosrdan, međutim onaj hrabriji deo ovog društva ima na umu reči čuvenog Koče Popovića: Moramo se tući! Kao u pesmi Darka Rundeka: Sa barikada ćemo reći No pasaran. Kada bude vreme za to. SMRT FAŠIZMU!
Piše: Dragan Karalazić
