Nijedan sudski proces protiv policijske torture
Suđenje studentu Andreju Tanku prava je slika ovakvog srpskog pravosuđa duboko ogrezlog u službi izvršne vlasti. Ništa ne vrede zahtevi za promenu tužioca i sudije, koji bi po osnovnom postulatu trebalo da su nepristrasni, nego se traži, na primer, i psihološko veštačenje optuženog, i to onog koji je tako mirno i stojički podneo napad ostrašćenog protivnika studentskih blokada.
Da su tužilac i sudija gledali američke krimi filmove videli bi kako se podmeću policijski dokazi, daju lažne izjave i služba štiti samu sebe zbog bezakonja.
Nastavlja se i suđenje i studentskoj grupi STAV i aktivistima PSG zbog navodnog napda na ustavni poredak. Ni ovde kao da pravosudni organi ne fermaju za osnovnu pretpostavku nevinosti, jer je šestoro njih mesecima čamilo u zloglasnom kazamatu na Klisi, a šestoro je duže od godinu dana u egzilu. Ništa što su navodni dokazi bespravno pribavljeni od strane BIE, i još gore što je taj materijal dostavljen prorežimskim medijima.
Uzgred, taj Ustav itekako krši predsednik države i masa državnih nameštenika podređujući opšte, državne interese partijskim i onim ličnim. Teško je nabrojati koliko se procesa vodi ili će biti vođeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka ili napada na službeno lice, odnosno policije. Do sada je oko hiljdu i šesto, najviše studenata ali i građana, privedeno u policijskim akcijama. Znatan deo njih bila je brutalna primena sile, mimo Zakona o policiji koji taksativno navodi šta sve policajac sme da uradi tokom intervencije. Štaviše, postalo je pravilo da policija i Žandarmerija postupa maskirana fantomkama i bez identifikacije, što je dužna da učini.
Ogromni je kontrast, ne srazmer jer ga i nema, da do sada nema nijednog sudskog postupka za učinjena nepočinstva policije tokom studentskih protesta. Ma koliko tužilaštvom vladala stroga hijerarhija, bilo Zagorke Dolovac bilo Nenada Stefaovića, nemoguće je da nije pokrenut, na primer, postupak protiv 27 policajaca za mučenje i torturu u Valjevu 14. avgusta prošle godine. Tužbe su uredno podnete sa sve dokazima, a postoji i međunardna obaveza države kao potpisnice Konvencije UN protiv torture.
Nema početka suđenja za policajce koji su brutalno pretukli studenta Luku Mihajlovića na vidovdanskom protestu, koji je sa teškim povredama lica držan vezan lisicama za krevet. Ne počinje suđenje ni za torturu u policijskoj sali u Novom Sadu kada su studenti bili prinuđeni da kleče sa glavama naslonjenim na zid, kao u Gvantanamu. Nema ni suđenja za upotrebu bojnih otrova tokom protesta u Novom Sadu, petog septembra. Ni pomena nema za prebijanje studenata pred Pravnim fakultetom u Beogradu, iako su formalno bili na teritoriji zaštićenoj autonomijom univerziteta, kao ni za maltretiranje novosadskih studenata kada su zaštitu potražili u Rektoratu. Stoji u nečijoj fioci i tužba studentkinje Nikoline Sinđelić protiv policijskog vrhovnika Marka Krička za pretnju silovanjem…
Za sada se vodi postupak protiv vozača koji je kolima udario studenkinju Sanju Ponjević, dok je devojka koja je udarila studentkinju na Novom Beogradu pomilovana od strane predsednika države, uz besramno sasluživanje postupajućeg tužioca. Simptomatično je da su pomilovana i četvorica batinaša koji su polomili vilicu studentkinji u Novom Sadu. To je i svojevrstan pokazatelj kuda bi trebalo da se kreću ovi procesi gde su studenti na meti policije ali i pristalica režima. Izgleda da se većina ljudi iz tzv. srpskog pravosuđa ne drži ni prava, onog što su studirali, ali ni zakletve.
Dragan Erković
Naslovna fotografija: Privatna arhiva
