RESTITUCIJA PO ZAHTEVU MIROLjUBA KURTOVIĆA
Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju definisana su prava na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje građanima kojima je, ili njihovim porodičnim predhodnicima oduzeta imovina primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa donošenih posle 9. marta 1945. godine.
Kosta Pavla Kurtovića podneo je 06.03.2013. godine Agenciji za restituciju P.J. Kragujevac zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje koji je zaveden pod brojem 46-003204/2013, a kako je on u toku postupka preminuo na njegovo mesto stupio je njegov sin Miroljub Kurtović koji je zahtev obnovio 23.03.2016. godine.
Pavlu Kurtoviću koji je lišen života iz ideoloških razloga oduzeta je 23.03.1946. godine imovina.
Pavle je opravdano rehabilitovan 07.12.2006. godine, a u postupku rehabilitacije svedočio je njegov sin Kosta Kurtović. Pored istinitog svedočenja o lišavanju života Pavla Kurtovića, Kosta je svedočio da je Pavle nasledio ogromnu imovinu od strica Laze što nije bilo istina.
Po testamentu Josifa J. Kurtovića napisanog 30. novembra 1897. godine i kodicila 1899. godine, Josif je svoju imovinu zaveštao unuku Pavlu, sinvcima Milosavu, Đorđu i Petru, sinovici Leposavi i unuci Milici, i ostavio zavet po tada važećem FIDEIKOMISU da su svi naslednici uživaoci nasledstva.
Testament je proglašen pravosnažnim 01.02.1903. godine po održanoj raspravi zaostavštine Josifa J. Kurtovića.
Posle toga su naslednici poštujući volju testatora i primenu FIDEIKOMISA dogovorili podelu kp. na kojima su im bile porodične kuće sa okućnicom, ukupno 17 kp. ukupne površine 2.10.60 ha, a sva ostala ogromna imovina preko 220 ha ostala je zajednička i nedeljiva. Ista nikada nije podeljena između naslednika. Naslednici su se dogovorili kako će ubirati prihod od ostavljene im imovine što se može nepobitno zaključiti na osnovu presude Sreskog narodnog suda u Šapcu br. 744/45 od 20. avgusta 1945. godine i rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. br. 529/54 od 21.06.1954. godine.
Donošenjem rešenja o rehabilitaciji Pavla Kurtovića na osnovu svedočenja Koste Kurtovića navedeno je da je sva imovina konfiskovana 23.03.1946. godine bila vlasništvo Pavla Kurtovića.
Narodnooslobodilački odbor je, da bi obezbedio državu, sačinio zemljišnoknjižni uložak 483 i pravno stanje referat br. 10378 od 25. decembra 1945. godine i na njima naveo celokupnu imovinu Josifa J. Kurtovića kao vlasništvo Pavla Kurtovića. Nigde nije pomenut FIDEIKOMIS čijim su ukidanjem u Kraljevini Srbiji 1912. godine i u Kraljevini SHS 1921. godine svi naslednici postali vlasnici dela zaveštane imovine po volji testatora.
Pošto su u međuvremenu svi naslednici pomrli niko nije mogao, ni znao, da da primedbu da je svedočenje Koste Kurtovića neistinito da je Pavle nasledio ogromnu imovinu od strica Laze, pa je uz korišćenje njegovog neistinitog svedočenja pokrenut postupak za Restituciju na osnovu neistinitih podataka i pravno neosnovanog zahteva za imovinu koja nikada nije podeljena i Pavle je u istoj bio suvlasnik jedne četvrtine, voljom testatora.
Pošto imovina nikad nije podeljena, što je Miroljub Kurtović znao, ili je morao znati, mogao je u skladu sa testamentom zahtevati obeštećenje od ukupno mogućeg obeštećenja u visini 25% istog.
Da su odgovorne institucije poštovale Testament i volju testatora sve dileme, nejasnoće i podneti dokazi pri sačinjavanju zahteva za Restituciju bili bi usaglešeni i Miroljub Kurtović bio upućen da zahtev usaglasi sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenjem.
Dokazi da je Sud poštovao Testment i volju testatora je presuda 744/45 kojom je DANICI priznato pravo na ½ celokupne zaostavštine Josifa Kurtovića, ali sa navodom da je uživaoc, da bi posle njene smrti imovina pripala državi.
Svaka dilema da je Danica po ukidanju fideikomisa bila vlasnik imovine, a ne uživaoc, razrešio je Okružni sud u Šapcu rešenjem Gž. 529/54 od 21.06.1954. godine.
Po tužbi naslednika Leposave i Milice koje su po testamentu i volji testatora bili uživaoci, sud je presudio da su one bile vlasnice nasleđene imovine, što znači da je Danica Kurtović, udova Đorđa Kurtovića, bila vlasnik, a ne uživaoc imovine koja joj je stavljena na raspolaganje po presudi 744/45 od 20.08.1945. godine.
Sud je u rešenju Gž. 529/54 naveo, citiram: „Po članu 83 stav 2 Zakona o izvršenju kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravne mere, osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je ono imalo u vreme pravosnažnosti presude“, kraj citata. Dalje u obrazloženju sud je naveo, citiram: „Obzirom da su fideakomisi već Ustavom 1921. godine razrešeni i to specijalnim Zakonom o razrešenju fideakomisa, to samim tim izlazi da su stvarni vlasnici žalioca, a ne pok. Pavle Kurtović, kako se navodi u pobijanom rešenju“ kraj citata.
Iz svega navedenog može se nepobitno ZAKLjUČITI da je Miroljub (Koste) Kurtovića navodio i prilagao dokumenta na osnovu neistinitih sadržaja zanemarujući svesno testament Josifa J. Kurtovića kao jedinog dokumenta koji je pravno osnovan za donošenje zaključaka za meritorno odlučivanje o njegovim pravima, koja mu pripadaju po testamentu Josifa J. Kurtovića.
Sve dileme o pravu Miroljuba Kurtovića za restituciju po osnovu donetog zakona razjašnjene su i pravno definisane Zakonom o razrešenju poradičnih FIDEIKOMISA donetog 19.10.1934. godine kojim je potvrđeno da su fideikomisi ukinuti 28. juna 1921. godine, a da se imaju razrešavati po naređenjima donetog zakona. Pošto su svi naslednici Josifa J. Kurtovića bili fideikomisari, nijedan nije izdvojen kao prvi čekalac i svi su naslednici po pobočnoj liniji, isti su svoja prava nasleđa mogla ostvariti samo po zapisanoj volji testatora, a nijedan naslednik ne ostvaruje pravo ni po kom osnovu na nasledstvo koje je voljom testatora pripalo nekom drugom nasledniku.
Kako su svih 6 naslednika dogovorili kako će koristiti zajedničku po fideikomisu nedeljivu imovinu, a nijedan naslendik nije ostavio pisani dokument o naslednicima, moglo se postupiti samo po dogovoru naslednika da prihode sa jednog dela imovine koriste zajedno Pavle, Leposava i Milica, a sa drugog dela Milosav, Đorđe i Petar. Ukidanjem fideikomisa oni su postali sopstvenici imovine bez opterećenja, kako sam već objasnio, po njihovoj smrti imovina nije mogla preći u vlasništvo ostalih nasledika, što se želelo postići zadržavanjem prava uživanja da bi država smrću naslednika postala vlasnik imovine.
Navedeno se dokazuje presudom br. 744/45 i rešenjem Gž. 529/54 što sam napred obrazložio, a iz toga proizilazi nepobitno da po rehabilitaciji Pavla Kurtovića, njgovi naslednici – potomci mogu naslediti samo ono što je Pavlu Kurtoviću voljom testatora ostavljeno u nasleđe.
Poštujući volju testatora u momentu sačinjavanja testamenta, priznajući Ustavnim Zakonom obaveznu promenu te volje da svi naslednici nisu uživaoci već stvarni vlasnici imovine koja im je zaveštana može se nepobitno zaključiti da naseldnici Pavla Kurtovića mogu ostvariti samo ono što je Pavlu po testamentu zaveštano. Ne može se pozivati na odluke glavnog narodnooslobodilačkog odbora i navoda da je popisana imovina Josifa J. Kurtovića bila vlasništvo Pavla Kurtovića, jer za to nema pravnog osnova. To dalje znači da sve odluke, rešenja i presude donošene sa tvrdnjom da je Pavle Kurtović bio vlasnik nepokretne imovine trebaju se smatrati NIŠTAVNIM, a Miroljbu Kurtoviću obezbediti OBEŠTEĆENjE u skladu sa zakonom, jer mu se ne može vraćati u naturalnom obliku K.P. koje su formirane od zajedničke svojine – susvojine više vlasnika koje nikada nisu podeljene između istih. Miroljub ima pravo da uz poštovanje Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u naturalnom obliku samo na 6 kp koje su podelom između Pavla, Leposave i Milice pripale Pavlu.
Imajući navedene dokaze u vidu potrebno je da nadležne institucije pokrenu postupak, a nadležni sudovi bezraspravno, a na osnovu Testamenta Josifa J. Kurtovića, presude 744/45, rešenja Gž. 529/54 i ostale dokumentacije koju mogu naći u Republičkom istorijskom arhivu donesu odluku o ništavosti svih pravnih akata donošenih posle 06.03.2013. godine kada je Kosta Kurtović podneo zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje na osnovu podnošenih dokumenata neistinitog sadržaja jer nisu imala pravni osnov koji bi dokazivao njihovu verodostojnost.
Kako je višestruko kršen Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Ustav Republike Srbije, čime je naneta ogromna šteta desetini hiljada građana koji poseduju imovinu na koju je stavljen teret, Republici Srbiji i gradu Šapcu i time ogroman broj građana doveden u nepovoljan položaj potrebno je preduzeti hitne mere da se zahtev Miroljuba Kurtovića reši u skladu sa zakonom u institucijama Države Srbije i time izbegnu moguće VANINSTITUCIONALNO preduzimanje mera ogorčenih građana radi zaštite svoje imovine i prava koja na istu imaju.
Ovim pismom želim da obavestim desetine hiljada građana Mačvanskog okruga kojima je uskraćeno Ustavno pravo predviđeno članom 58 Ustava Republike Srbije da mogu raspolagati svojom nepokretnom imovinom bez ikakvog opterećenja.
U Šapci, dana 29.04.2026. godine.
Marjan Dukić
