BRUKA ZA GRAD SA ISTORIJSKIM BUDžETOM
Gradski odbor Srbija Centra podseća, da bi nekoj zgradi bilo odobreno da radi izloaciju i da postane energetski efikasna, potrebno je da se izvrši niz koraka prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada. Pre svega je potrebno naglasiti da je energetski efikasna zgrada, javni interes koji je usmeren ka unapređenju energetske efikasnosti u zgradi i gradu uopšte. Koji su to koraci koji stanarima jedne zgrade garantuju da će ući u proces izrade izolacije?
Inicijalna je odluka stambene zajednice, zatim Upravnik zgrade saziva sednicu stanara, potom se donosi odluka za radove na fasadi (pri čemu je potreban većina glasova prisutnih članova, osim ako pravilima zajednice nije drugačije propisano). Zatim ide prikupljanje ponuda (najmanje 3) kako bi se osigurala najbolja cena i kvalitet. Potom se izrađuje projekat (licencirani arhitekta ili projektni biro) zatim se dobija dozvola/ podnosi se zahtev za Rešenje o odobrenju za izvođenje radova (tzv. „mala građevinska dozvola“ član 145 – Zakon o planiranju i izgradnji). Posle toga Upravnik zgrade prijavljuje početak radova nadležnom opštinskom organu, 8 dana pre izlaska na teren. Pre izvođenja radova se postavlja skela, osigurava gradilište, obezbeđuje stručni nadzor i na kraju se vrši primopredaja koja služi kao osnov za garanciju radova. Ukoliko se ne organizuje izolacija cele zgrade (recimo prizemlje i prvi sprat) ili od tri ulaza, uradi se izolacija na dva, a na jednom ne, nastaju ozbiljni problemi.
Naime na preseku na mestu gde se izolacija prekida NASTAJE VELIKI TOPLOTNI MOST što može dovesti do pojave VLAGE I BUĐI u stanovima ili delovima zgrade koji su na samoj ivici dela. Jasno je i da je izolacija celog objekta uvek niže cene, većeg efekta uštede i veće verovatnoće da će doći do obezbeđivanja subvencija od strane grada ili Ministarstva rudarstva i energetike za ovu izolaciju.
Pa kako se onda desilo da zajednička zgrada Visoke vaspitačke škole bude izolovana samo na prvom spratu a da je zgrada Škole za primenjene umetnosti je samo „svučena“ na istu boju. Verovatno utešna nagrada, Aj da vam uradimo fasadu, da ne kukate, da se manje primeti, a izolaciju radite kada dobijete novce. Šta nas briga, finansiramo se iz „DVA IZVORA“. Nema veze što su i zgrada i grad isti!
Najnoviji primer koji bode oči je zgrada u samom srcu grada, koja se izoluje u dvotrećinskom gabaritu u ulici Milorada Šapčanina. Zaklonjena je drugim zgradama, pa genijalci koji su odobrili njenu izolaciju u dvotrećinskom formatu, misle, manje se primećuje. Verovatno će ponuditi stanarima trećeg ulaza da im ofarbaju fasadu u istu boju da se ne bi primetilo. Nedopustivo je ovo „grbavljenje“ zgrada zbog nemogućnosti dogovora. Jasno je da stanari zgrade žele izolaciju celom dužinom zgrade i na svakom ulazu, ali je isto tako moguće da nemaju svi isti finansijski kapacitet. U takvim situacijama postoje subvencije grada ili Ministarstva rudarstva i energetike. Postoji gradski arhitekta ili neko nadležan u Gradskoj upravi ko neće dozvoliti da neki stanari rizikuju pojavu buđi i vlage.
Ovakvoj praksi se mora stati na put. Još uvek u nekim zgradama zveče stanovi pojedinačno izolovani na svoju ruku. Gradonačelnik je upravo tu da vodi računa ne samo o esetekom izgledu zgrade i Grada (mada o tome već dugo ne vodi računa, dajući dozvole za izgradnju stambenih objekata na nemogućim mestima). Grad mora da vodi računa o interesima svih građana. Gradonačelnik mora podhitno da reši ove parcijalne izolacije sa dvotrećinskom i nadpolovičnom većinom. U suprotnom, ceo grad će biti grbav, utonuo u vlagu i buđ.
Gradski odbor Srbija Centra
