Rijaliti Srbija
Protekle nedelje se, kako naš narod kaže, i naguzilo i natrćilo glede zanimljivih i značajnih datuma u našoj maloj zajednici. Krenulo je sa petkom trinaestim za sujeverne, nastavilo se sa Danom zaljubljenih, Trifundanom iliti sv. Valentinom, pa Zadušnicama za one koji nisu više sa nama i to u istom danu a onda nas je zadesilo i Sretenje, državni praznik i mnogo neradnih dana uvek dobrodošlih na ovu skupoću (par dana kasnije nastupila je i kineska Nova godina).
Za to vreme, nismo ni primetili, naš je sadašnji Vožd nastavio da slaže kockice slagalice strave koju od milja zove izborima. Pošto je u vojsci i policiji već instalirao svoje lojaliste a u pravosuđu postupak je u toku umesto u TOK-u (Tužilaštvu za organizovani kriminal) na red je došao RTS, javni servis, za koji građani hteli – ne hteli plaćaju pretplatu i koji zapravo i pripada njima. Za direktorku je umesto penzosa „žutog Bujketa“ izabrana je izvesna Manja Grčić, lojalistkinja 1/1 koja je već upropastila B92 i Prvu TV a ujedno je suvlasnica Tanjuga i televizije K1, sa sumnjivom diplomom neke internacionalne škole i nesumnjivim poverenjem koju u nju ima Onaj koji se za sve pita u ovoj zemlji čudesa. Nezavisni mediji kao što su N1 i Nova broje svoje poslednje dane i kada se to desi da u etru više ne bude glasova razuma, normalnosti i istinitih informacija izborna utakmica može da počne. Mrak će biti potpun, baš po meri Žvalonje i napredne bratije. Belorusija 2.0.
A na Sretenje studenti su upriličili skup u Kragujevcu zbog simbola samog mesta i odluka koje su pre skoro dvesta godina tu donete, Ustanak protiv turskih okupatora pa kasnije Ustav (koji je potrajao kratko kao i sve dobro u zemlji Srbiji, samo 55 dana) što je obeležilo začetak srpske državnosti. I u današnjoj Srbiji, verovali ili ne, postoji Ustav kao najviši pravni akt ali ga predsednik Republike i njegovi napredni pajtosi krše gotovo svakodnevno pa je praktično mrtvo slovo na papiru.
U Ustavnom sudu koji bi trebao da se stara o poštovanju Ustava sede Ćaci, lojalisti, bruka i sramota pravne struke i morala pa nije čudo da nikada ne reaguju kada je to potrebno. I, kako je prošlo studentsko i građansko ponovno okupljanje u srcu Šumadije? Po izuzetno lošim vremenskim uslovima neobičnim za ovo doba godine (zima, zima, e pa šta je) okupio se mali broj ljudi, šaka jada tako reći, vidi se iz aviona da se prošlogodišnja energija protesta istrošila, ispumpala se i to je fakat. Velika većina građanstva se vratila tihovanju i gledanju svog posla. Onog trenutka kada su studentski predstavnici zatražili izbore i najavili neku svoju izbornu listu a prestali sa blokadama fakulteta cela stvar sa pobunom i nekakvom revolucijom u najavi otišla je u drugom pravcu.
Lopta je bačena na teren „nenadležne institucije“ koja je baš za raspisivanje izbora nadležna i momentum za pobunjenike je nepovratno izgubljen. Ako nešto ume da radi kako valja AV to je da pokrade izbore na 1.001 način, majstorski. Zato je zahtev studenata za raspisivanje izbora bio pogrešan, umesto masovnih demonstracija širom Srbije a pogotovo u Beogradu koje ne bi prestale sve dok diktator i njegova klika ne odstupe sa vlasti i do njihovog hapšenja od strane stvarno nadležnih institucija. Da li bi stotine hiljada ljudi na ulicama spremnih da idu do kraja bilo jače od policije javne i tajne, od huligana, kriminalaca i Ćacija?
Nikada nećemo saznati. „Kada uđete u pogrešan voz sve stanice na putu su pogrešne“. Režim se ubrzo, očekivano, konsolidovao, represija prema neistomišljenicima se pojačala, skinute su rukavice, promenjeni pravosudni zakoni da bi se onemogućio rad tužilaštava, u prvom redu onih koji vode postupke protiv naprednih ministara i drugih čimbenika ove vlasti, nastavili su se radovi na najvećoj naprednoj prevari zvanoj EXPO, a SAJ je pretvoren u ličnu gardu našeg Nerona koji prima u posetu svog brata tiranina, predsednika Azerbejdžana, putuje po svetu tek da mu dupe vidi put, dakle sve poznato i normalno u ovakvoj nenormalnoj državi koja se polako i sigurno pretvara u Belorusiju, gde ne važe nikakvi zakoni, pravila, norme ponašanja i civilizacijske vrednosti i gde se za sve pita jedan čovek koji misli da zna i može sve a koji odavno nije u vinklu i zato je izuzetno opasan. Iako sebe doživljava kao Nadčoveka ipak je ovaj naš blentavi Firer svestan da je zli baćuška iz Kremlja preveliki zalogaj za njega ali da mu je imenjak Lukašenko taman po meri i da mu je njegova višedecenijska vladavina uzor jer i On namerava da bude vlast, sve i svja, u decenijama koje dolaze. Za sada mu jako dobro ide.
Spoljna politika našeg mudrog rukovodstva, Picoustog jednog i jedinog, godinama je bila u stilu „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane (sveta)“. Ali, za razliku od uspeha na domaćem planu u odnosima prema okruženju, Istoku i Zapadu, ta je politika propala (Rusija ga prezire, SAD ga ponižavaju, Evropa mu ništa ne veruje) i šta je onda preostalo jadnom, malom, predsedniku odeljenske zajednice nego da sanja o „zlatnom dobu“, letećim automobilima i najvećim platama i penzijama u istoriji. Tu je priču mnogo puta prodao i prodaje još uvek beslovesnom pučanstvu serbskom koje kada se jednog jutra probudi iz zimskog sna videće svojim očima da je Belorusija njihovo „dobro jutro“! A ako se po jutru dan poznaje…
Piše: Dragan Karalazić
