Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a:
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a najoštrije osuđuje novu, treću tužbu koju je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela protiv novinara KRIK-a i njihove baze podataka „Prosudi ko sudi“.
Sudija Đorđević je sada podnela krivičnu tužbu kojom traži 10 meseci zatvora i dvogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom za urednicu KRIK-a Bojanu Jovanović i Jelenu Radivojević zbog navodne povrede prava na privatnost. Za prve dve tužbe postupak je u toku – tuženi su urednik KRIK-a Stevan Dojčinović i novinarka Bojana Pavlović.
Sudija i njen suprug advokat Aleksandar Đordjević novu tužbu su podneli jer su, kako tvrde, tek na suđenjima koja vode protiv KRIK-a saznali da su u izradi baze sudija „Prosudi ko sudi” učestvovale Jovanović i Radivojević. Zanimljivo je da je sudiji Đorđević upravo novinarka Radivojević poslala zahtev za intervju i konkretna pitanja tokom istraživanja i rada na bazi o sudijama.
Ukazujemo na to da i ova tužba predstavlja klasičan primer SLAPP slučaja – čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već vršenje pritiska na novinare, finansijsko iscrpljivanje i zastrašivanje kako bi prestali da se bave određenim temama koje su od značaja za građane.
KRIK-ova baza „Prosudi ko sudi“ nastala je kako bi se povećala transparentnost rada sudstva, a konkretan profil koji se odnosi na sudiju sadrži informacije o slučajevima u kojima je Đorđević sudila, podatke o imovini koju ona i suprug poseduju i u okviru samog profila nije objavljeno ništa što bi moglo da ugrozi njihovu bezbednost, što je i bio osnovni razlog za podnošenje tužbi.
Prve dve tužbe (parnična i krivična) kojima Đorđevići traže novčanu odštetu, zatvor i zabranu bavljenja novinarstvom, međunarodna Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) označila je kao ,,klasične SLAPP tužbe” koje se podnose bez ikakvog osnova i čiji je cilj pritisak na novinare kako bi prestali da izveštavaju o određenim temama”.
Sama činjenica da sudija u svojim tužbama traži zatvor za novinare jasno pokazuje da je cilj ovakvih tužbi da se novinari najpre ućutkaju, a zatim i da dovede do gašenja baze podataka, što bi predstavljalo ogroman udar na transparentnost ovakvih podataka koji su podsećamo potpuno javni i dostupni, i otvorilo dalji prostor za različite oblike cenzure prema novinarima.
Posebno je zabrinjavajuće što ovakvu tužbu podnosi sudija koja obavlja i javnu funkciju – osoba koja bi trebalo da bude garant vladavine prava, a ne neko ko zloupotrebljava sudski sistem da bi se obračunavao sa novinarima. Takvo ponašanje ozbiljno kompromituje integritet pravosuđa i ruši poverenje građana u sudove. Nosioci ovakvih funkcija su dužni da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njihovog rada, ili su u vezi sa obavljanjem njihovih funkcija, bez obzira na to da li se osećaju lično povređenim iznošenjem tih informacija ili mišljenja.
Tužbe sa karakteristikama SLAPP-a su već prepoznate kao ozbiljna pretnja demokratiji – Savet Evrope i Evropski parlament pozvali su države članice da uvedu mehanizme za njihovo sprečavanje. U Srbiji, nažalost, ovaj termin još uvek nije zvanično prihvaćen, ali praksa višestrukih i istovetnih tužbi jasno pokazuje da je reč o zloupotrebi pravosuđa u cilju ućutkivanja kritičkih glasova. Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a traži da država hitno prepozna problem SLAPP tužbi i, u skladu sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, uvede neophodne mere za njihovo sprečavanje. Od nosilaca pravosudnih funkcija trazimo da što pre obrate pažnju na ovaj problem i doslednije i strože primenjuju već postojeće procesne mehanizme za zaštitu novinara od ovakvih tužbi.
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a, koju čine:
Građanske inicijative
Partneri Srbija
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Slavko Ćuruvija fondacija
KRIK
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Udruženje KROKODIL
Beogradski centar za ljudska prava
BIRN Srbija
