ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA: POČELA POZORIŠNA SEZONA U ŠAPCU
Sinoć, 17. oktobra, kasnije nego što je uobičajeno, otvorena je pozorišna sezona u Šapcu predstavom Narodne biblioteke Budva, Nikšićkog pozorišta i Beo Art-a, „Bogojavljenje“, čija je premijera održana pre mesec dana, 15. septembra 2025. u Nikšićkom pozorištu. Predstava je rađena po tekstu i u režiji Ane Đorđević, inspirisana poezijom Matije Bećkovića, a uloge su tumačili: Milovan Filipović, Nebojša Milovanović i Svetozar Cvetković.
O predstavi
Tekst predstave „Bogojavljenje“, koju sam stilski i žanrovski definisala kao satiričnu bajku, inspirisan je i oslonjen, najvećim delom, na stihove istoimene poeme Matije Bećkovića, zatim i
na njegove poeme „Nož“ i „Ovo i ono“ i esej „O budalama“. Ovaj potentni literarni materijal, koji možemo da smatramo i vrhuncima Bećkovićevog stvaralašrva, prema zamisli producenta Borisa Miškovića, ja sam dopunila dramskim scenama, slikama u dijaloškoj formi, koje nadograđuju, razvijaju, i scenski artikulišu motive i ideje izvornog dela.
Tako je nastalo dramsko delo koje podjednako pripada i samom Matiji Bećkoviću, i meni kao samostalnom autoru, a koje, koristeći se hipotetičkom okolnošći – „kada bi se Bog pojavio u
Crnoj Gori“ -, na duhovit i, ujedno, potresan način upozorava na izvor, razvoj i pogubne posledice međubratske mržnje i oštro i bolno insistira na odstupanju od bratoubilačkog rata, ma koliko on „budalama“ (a svi to često umemo da budemo) on ponekad izgledao kao najbolje ili jedino rešenje mnogobrojnih naših problema. Tekst predstave u pisanju vođen je idejom da svi oni imaju samo jedan lek – lično preobraženje.Tekst i režija: Ana Đorđević; Scena: Adrijana Pajić / Ana Đorđević; Kostim: Adrijana Pajić; Izbor muzike: Ana Đorđević; Lektor: Dijana Marojević. Izvođači: Svetozar Cvetković, Nebojša Milovanović, Milovan Filipović
Šabačka publika, koja je posle dugog vremena došla u Šabačko pozorište, ispunila je nešto malo više od trećine sale, a na “daskama koje život znače” čekao ih je jedan šator, kamerna tišina, prigušena svetla, pet panjića, drvena škrinja, još par rekvizita koji su u predstavi korišćeni, poput dve čašice, poluprazna male flaša rakije, dve krpe, u jednoj od njih bilo je umotano parče proje (ili nečeg sličnog), nekoliko izgužvanih plastičnih kesa iz supermarketa i sjajna glumačka ekipa!
A predstava „Bogojavljenje“ bi se mogla opisati i kao put za prevazilaženje teškog bremena prošlosti, uz sva individualna i kolektivna iskušenja koja takvo stremljenje sa sobom nosi, što je aktuelna poruka i mogući put ne samo u balkanskom, već i u širem, svetskom kontekstu. Lični preobražaj, na koji nas poziva predstava „Bogojavljenje“, neminovno vodi ka Bogu, ka dijalogu čoveka sa Bogom, neizostavno i ka pokajanju čiji plodovi mogu biti zalog za srećniju budućnost i novu stvarnost.
Ono što je zanimljivo, ili tužno (kako hoćete) je činjenica da na “otvaranju” pozorišne sezone u gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, na sceni ali ni u sali, ni u holu, a kažu ni na koktelu, koji nisam video, a koji je održan povodom otvaranja sezone, nije bilo glumaca Šabačkog pozorišta. Jer se direktorka nije udostojila da ih pozove u “svoju” kuću u kojoj je ona, političkom voljom, postala “gazdarica” pa su početak pozorišne sezone u Šapcu dočekali na ulici, ispred ulaza u pozorište, okruženi privatnim obezbeđenjem i patrolnim kolima šabačke policije!?
Šta je ovakvim potezom prema glumcima, koji čine pozorište, htela da poruči direktorka, verovatno, zna samo ona. A šta o tome misle glumci, za “Podrinske” je govorio Vladimir Milojević, glumac Šabačkog pozorišta:
– Nama sezona počinje početkom oktobra i to, pravilo je gotovo uvek bilo, našom premijerom. Ovo je prvi put da nam gostujuća predstava otvara sezonu. Tužno je sve to što se dešava. Nažalost naši zahtevi još uvek nisu ispunjeni i mi stojimo i dalje tu da bi upoznali ljude sa onim što se u pozorištu dešava. Kao i da je prosto rešenje da Šabačko pozorište izađe iz krize da se ovi zahtevi ispune. Da se vratimo u nekakvu normalu i da počnemo da radimo.
Eto, godinu dana i više nemamo premijernu predstavu. Mislim da je 15. oktobra prošle godine, bila poslednja premijera u Šabačkom pozorištu.
A o tome zašto su šabački glumci na ulici okruženi privatnim obezbeđenjem koje je angažovala direktorka i patrolnim kolima policije Milojević kaže:
-Vanredna je situacija! Daleko od normalne i uobičajene pa smo mi na ovaj način rešili da iskažemo i svoj protest što sezona počinje na takav način. Ne nekom našom premijerom, nažalost, nego gostujućom predstvom i zato nam je mesto ovde, trenutno, dok se ove stvari ne reše jer nadam se da će biti nekakvog sluha onih kojima je stalo do dobrobiti kulture u ovom gradu, do dobrobiti pozoriša i ustanove koja postoji toliko godina. Da ne pominjem pozorišni život koji traje od 1840. i čiji jubilej bi trebao da bude obeležen ove godine, 185 godina.
Ali, ne tako davno, bilo je i lepih primera otvaranja pozorišne sezone u Šapcu:
-Pre, recimo, deset godina to je bilo na mnogo većem nivou. Imali smo premijeru “Kainov ožiljak”, imali smo čak izaslanika predsednike Republike, bilo je puno zvanica, bilo je svečano, RTS je to direktno prenosio. I, eto, za deset godina se desi da jedno pozorište dođe od sjaja do očaja – zaključuje Vladimir Milojević.
Otvaranju pozorišne sezone u Šapcu nisu prisustvovali Dr. Aleksandar Pajć, gradonačelnik; Nemanja Pajić, predsednik Skupštine, zamenik gradonačelnika ni član Gradskog veća zadužen za kulturu. Ova poslednja dvojica su davno podnela ostavke pa nije ni čudo što nisu došla ali je čudo što na njihove funkcije još niko nije izabra.
Možda ovo i najbolje pokazuje kakav je odnos lokalne vlasti prema kulturi u Šapcu.
Zanimljivo je da, ovoga, puta 14. red u parteru nije bio rezervisan za predstavnike medija što je do sada bila praksa, pa na otvaranju pozorišne sezone nije bilo ni jednog novinara koji bi o ovom događaju izveštavao. I, tako, građani Šapca ali i Srbije, su ostali uskraćeni za informacije sa ovog značajnog događaja u gradu. A zašto je to tako moraće, kad-tad, da odgovori i sama direktorka pozorišta inače nekadašnja novinarka koja je imala veoma kritičke stavove, i tekstove, prema anomalijama koje su se događale u Šapcu.
Takođe, vredi zabeležiti da je cena ulaznice za ovu predstavu iznosila izuzetno velikih 1.500,00 dinara pa možda je i to razlog prisutnosti malog broja publike. Međutim, kako jedan ljubitelj pozorišta reče: “svejedno je koliko ulaznice, za ‘gostujuće’ predstave, koštaju jer se one uglavno dela besplatno a vrlo mali broj ‘ludaka’ ih kupi”! A među tim “ludacima” bio je i pisac ovog teksta kome je direktorka pozorišta pokušala da zabrani snimanje i izveštavanje.
Koliko je ulaznica stvarno prodato, koliko je podeljeno besplatno i koliko je građana koji su te ulaznice dobili došlo na predstavu, kao i koliko je koštala ova predstava moraće da nam odgovori direktorka, lično!?
Do tada:
Neka pamet i razum pobede! Da misite a ne da verujete!
PS
Veliko razočaranje za brojne Šapčane bilo je i ponašanje sva tri glumaca posle predstave. Znali su gde dolaze, kakvo je stanje u Šabačkom pozorišti i šta njihove kolege preživljavaju od “pomahnitale” direktorke. Ali, ne, nisu pokazali ni sena, ni reči, od glumačke kolegijalnosti i solidarnosti. A mogli su (ali nisu) da na “poklonjenje” publici, na kraju predstave, izađu sa nekim malim transparentom podrške, u prikladanoj majici ili da kažu, glasno i jasno: “Kolege izvinite”!
Nažalost, novac je, očito, odigrao primarnu ulogu pa su se i oni poneli kao i mnogi drugi kojima se plati, koje utovare u autobus i odvezu ih tamo negde da “odrade posao”!
Ivan Kovačević
Naslovna fotografija: Glumci Šabačkog pozorišta ispred svoje kuće
