Autori: Luba Kassova i Richard Addy
Luba Kassova je medijska ekspertkinja, istraživačica, novinarka i suosnivačica AKAS-a, koja se bavi društvenim i medijskim trendovima, demokratijom, veštačkom inteligencijom i ravnopravnošću. Richard Addy je suosnivač AKAS-a, strateg, međunarodni medijski konsultant i bivši glavni savetnik zamenika generalnog direktora BBC-ja, koji je vodio BBC News.
Poverenje je valuta koja omogućava da demokratije i društva funkcionišu, društveno vezivo koje povezuje ljude i institucije. Podrivanje poverenja u sistem upravljanja, u institucije, u medije i među ljudima prvi je korak u planu svakog autoritarnog vladara za uništavanje demokratije.
S obzirom na to da je narativ koji mediji stvaraju o sebi samima važan za oblikovanje javnog mnjenja, značajno je primetiti da su globalni mediji više od decenije uglavnom zastupali tezu da poverenje u vesti opada. Analiza AKAS-a, sprovedena na osnovu preko 500.000 onlajn članaka objavljenih od januara 2020. godine, korišćenjem globalne baze vesti GDELT, pokazala je da su termini koji naglašavaju pad poverenja u vesti korišćeni šest puta češće nego oni koji ukazuju na stabilnost ili porast poverenja.
Kako bismo dodatno proverili kolektivnu percepciju, povodom Svetskog dana vesti – čiji je cilj isticanje vrednosti novinarstva zasnovanog na činjenicama – pitali smo ChatGPT da sumira globalne trendove poverenja u vesti u poslednjih pet godina. Odgovor je potvrdio negativan okvir, navodeći da je poverenje u vesti generalno opadalo usled „dezinformacija, političke polarizacije i izbegavanja vesti“.
Ukratko, narativ o padu poverenja u vesti jedan je od najmanje osporavanih i najčešće ponavljanih u novinarstvu. Ali da li je tačan? Da bismo to saznali, analizirali smo sedam vodećih istraživanja o medijskim trendovima.
Analiza je pokazala da generalizovane tvrdnje o padu poverenja u vesti na globalnom nivou nisu tačne i da su previše negativne. Dok je u SAD poverenje u vesti kolabiralo još od 1970-ih, to se u ostatku sveta uglavnom ne odražava, naročito u poslednjih pet godina kada je poverenje često i raslo. To zapravo pokazuje tendenciju medija da projiciraju trendove iz SAD kao globalne pojave.
U poslednjoj deceniji poverenje britanske javnosti u medije bilo je među najnižima. Međutim, od 2020. poverenje u Velikoj Britaniji se stabilizovalo ili čak blago povećalo. Uprkos i dalje niskom nivou, Ipsos Veracity Index, potkrepljen istraživanjem YouGov-a, pokazuje da je poverenje javnosti u novinare poraslo sa 23% u 2020. na 27% danas.
Analiza AKAS-a, zasnovana na Reuters Institute Digital News Reportu (DNR), Edelman Trust Barometru, Svetskom istraživanju vrednosti i Eurobarometru, pokazuje dva jasna trenda u poslednjoj deceniji, pri čemu je početak pandemije COVID-a bio prelomni trenutak.
Između 2015. i 2020. trendovi poverenja u vesti bili su neujednačeni: dva izvora su pokazivala pad, a druga dva rast. U poslednjih pet godina globalna slika je pozitivnija – sva tri izvora koja mere poverenje od 2020. pokazuju stabilnost ili rast javnog poverenja u vesti. Na primer, Edelman Trust Barometer iz 2025. beleži prosečno poverenje u medije od 52% u 28 zemalja – najviši nivo ikada.
Najveće poverenje u vesti beleži se u nordijskim zemljama. DNR pokazuje da 67% odraslih u Finskoj i 56% u Danskoj najčešće veruje vestima, pri čemu je poverenje od 2020. poraslo za 11, odnosno 10 procentnih poena. Ovaj uspeh se gubi u preovlađujućim, ali neutemeljenim negativnim narativima. Rasmus Kleis Nielsen, profesor komunikacija na Univerzitetu u Kopenhagenu, ističe tri faktora koja doprinose visokom poverenju u nordijske medije: viši nivo poverenja među ljudima u regionu, veće poverenje u institucije i manji procenat ljudi koji se oslanjaju na društvene mreže kao glavni izvor vesti. „Relativno jača povezanost koju su nordijski izdavači uspeli da izgrade i održe pomaže u održavanju poverenja, jer ljudi obično najviše veruju medijima koje redovno prate“, zaključuje Nielsen.
DNR i Edelman beleže i visoko poverenje u vesti u drugim zemljama, uključujući Nigeriju i Keniju. DNR iz 2025. pokazuje da 68% odraslih u Nigeriji i 65% u Keniji najčešće veruje vestima – što za Keniju predstavlja rast od 15 procentnih poena od 2020. Pamella Sittoni, javna urednica u Nation Media Group u Keniji, delimično pripisuje rast poverenja istoriji kredibilnih privatnih medija koji su relativno nezavisni od državnog uticaja, kao i velikoj populaciji obrazovanih mladih koji proveravaju ono što čitaju na društvenim mrežama upoređujući sa tradicionalnim izvorima. „Zabeležen je značajan pad poverenja u vladu, pa čak i u sada fragmentisane verske zajednice, što je ostavilo medije kao glavnog prenosioca istine“, kaže ona.
Nesumnjivo je da mediji mogu učiniti mnogo više da povećaju poverenje javnosti, ali tvrdnja da poverenje u vesti globalno opada je pogrešna i pogoduje autoritarnim planovima da se uništi poverenje u nezavisne medije. Da bismo zaštitili istinu i demokratiju, moramo se odupreti ponavljanju neopravdano negativnih interpretacija i držati se činjenica.
Ovaj tekst je naručen povodom Svetskog dana vesti – globalne kampanje koja ističe vrednost novinarstva. Organizatori su World Editors Forum pri WAN-IFRA, Project Koninuum i The Canadian Journalism Foundation.
