U okviru Malogospojinskog vašara tradicionalno se održava i „Čivijada“. Naravno, ona je svojevrsno obeležje Šapca, još skraja 19. veka, a istoimeni listi, na primer, izlazio je početkom 20. veka.
Veliki početak „Čivijade“ bio je 1968. godine, da bi četiri godine kasnije bila zabranjena. Pre svega zbog objavljenih aforizama i karikatura sa političkom pozadinom, a režimu je najviše smetalo što se u fokusu našlo podržavljenje autonomnih pokrajina. List „Čivija“ je zaplenjen, mada je ipak spasen jedan bunt. Tek 1990, u jeku uvođenja višestrančaja, „Čivijada“ je obnovljena. Bila je to godina optimizma, vreme Ante Markovića kada je prosečna plata bilja hiljadu nemačkih maraka, a plata lekara specijaliste i dva puta veća.
Organizator obnovljene „Čivijade“ bila je Turistička organizacija Šapca i „Glas Podrinja“, i to je urađeno uz višemesečne pripreme. Izašlo je reprint izdanje zabranjene Čivije, za predsednika Čivijaške Republike izabran je Dušan Kovačević, emitovana je „Čivijaška televizija“ gde su gosti kao ulaz morali da ispričaju vic… Deo manifestacije bila je i nagradna igra sa „jugom“ kao glavnom nagradom, uz javno izvlačenje pred prepunom Halom „Zorka“. Moćna štamparija „Dragan Srnić“ nije mogla da naštampa dovoljno čivijaških pasoša ni specijalne monete, „čivi“. Uzgred, „Glas Podrinja“ je tada od dobijene zarade kupio dve nove „zastave 101“. BiIo je to veliki povratak „Čivijade“, ali, nažalost, sledeća Mala Gospojina dočekana je za mnoge Šapčane pozivima u Vojsku i ratište na Baniji…
Zvanično ovogodišnja „Čivijada“ počinje danas, u četvrtak, dodelom nagrada i izložbom karikatura, aforizama i kratkih priča, ali gradske vlasti kažu da neće biti organizovana u punom kapacitetu. Može se to naslutii po tome što je višedecenijski dobošar, glumac Bora Božanić „smenjen“. I to kao svojevrsno zaštino lice „Čivijade“, uostalom on i živi kao pravi Čivijaš. Za poznanike uvek je imao neki novi vic, a ne treba zaboraviti da je bio i redovni član „Čivijaške vrteške“ koja se dvadesetak godina vrtela na Radio Šapcu.
U ovdašnjim prilikama masovnih protesta, proganjanju studenata i slobodnomislećih ljudi teško je očekivati radosne iskrice humora. No, satira je oduvek bila srpska disciplina, od Radoja Domanovića, Nušića, do Šapčana Dušana Kovačevića, Rada Đergovića…
A ona mnogo smeta, barem vlastodršcima.
Dragan Eraković
