Policija bez kontrole
I pre je bilo mnogo pritužbi na rada policije, pogotovo zbog prekomerne upotrebe sile, ali slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić duboko je potresao širu javnost. To su pokazali i protesni skupovi u Beogradu kao i nedavno u Sremskoj Mitrovici. Ona je izjavila da su je posle protesta u Beogradu, 14. avgusta, pripadnici JZO, policije i maskirani muškarci uveli u garažu Vlade. „Morali smo da ležimo na podu, kao kriminalce su nas poređali, neki su imali lisice… Marko Kričak me je šamarao, udarao glavu o zid, govorio da će da me skine i siluje pre svima, da će to svi gledati…“
I nakon svega nije reagovao nijedan tužilac, ministar policije Dačić je govorio da nije bilo prekoračenja ovlašćenja, jedino je predsednik Vučić izjavio da se to istraži, pa ako je kriv komandir JZO – da odgovara.
U svemu tome očekuje se da prvi korak učini Unutrašnja kontrola policije, ali ona ni do sada nije radila svoj posao. Podsećanja radi tu je slučaj Dalibora Dragijevića, brata osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić, gde je obdukcija pokazala da je preminuo od posledica batinjanja u policiji; prebijanje penzionera Ilije Kostića u policijskoj stanici nakon čega mu je odstranjen testis; prebijanje studenta Luke Mihalovića kada mu nije pružena lekarska pomoć nekoliko sati; posebna brutalna bila je policija kod Pravnog fakulteta, trećeg jula, jer ne samo da su narušili autonomiju univerziteta, nego su prebili nekoliko studenata, pored ostalih nasilno terali jednu studentkinju da im otključa telefon, a nastrado je i advokat koji je pokušao da pruži pravnu pomoć…
Ovde je navodno tužilaštvo formiralo predmet, ali ne znaju se dalji koraci, jer se očekuje da i unutrašnja kontrola zvanično istraži slučaj. Cinično zvuči poziv Milorada Drecuna za sazivanje Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koji će se baviti napadima demonstranta na policiju ali i nezakonitim postupanjima policije – „ako ih je bilo“!
Očigledno dok je ovog režima neće se uvesti red u policiji, jer ona nesumnjivo štiti ne samo vlast nego i kriminalce. Upečatljivi su prizori prekomerne upotrebe sile na protestima u Valjevu, gde je petnaestak policija tuklo jednog dečaka, ili onaj slučaj hapšenja deteta od destak godina, da mu stavljaju lisice i ne dozvoljavaju da obuče majicu… Ili, kada policja ne reaguje kada joj preko leđa ispaljuju vatromete, bacaju topovske udare i petarde napredjački aktivisti.
S druge strane veoma brzo se hapse, mnogo puta neosnovano, demonstanti, pre svega studenti. I za ovih 13 godina na prste se mogu izbrojati slučajevi postupanja policije protiv izazivača nereda od strane naprednjaka. Tako je ekspresno smenjen načelnik policije u Novom Sadu što je policija upotrebila pendreke protiv naprednjaka, ili kada je supendovan policajac koji je uhapsio naprednjačkog nasilnika koji je bacao farbu po okupljneim građanima…
A da se radi suprotno zakonu i zakletvi da će braniti zakon i građane, rečit primer je i sva moguća šikaniranja časnih policajaca koji su otkrili Jovanjicu. Za sada jedan od retkih slučajeva da se kazne policajci su otkazi za prekomernu upotrebu silu osmorici žandarma, ali zato što su to učinili prema braći Aleksandra Vučića i Siniše Malog, a simptomatično da je Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u MUP, kažnjena zatvorom na 16 meseci za zataškavanje slučaja ubistva na šinama, gde je učestvovao i Veljko Belivuk.
Ali je zato časni inspektor Dejan Jović, koji je uhapsio Belivuka i pripremio dokaze, kasnije uhapšen i dospeo u zatvor za navodnu trgovinu uticajem. Tako oljagan i unižen preminuo je od posledica Korona virusa.
Izgleda, jedino u amerečkim filmovima pojavljuju se časni i nepotkupljivi policajci, mada ima i onih drugih. Ovde kod nas, zbog svega što radi policija, plava uniforma a pogotovo oni inspektori u civilu su krajnje omraženi, i pitanje je da li će ikad policija ovde povratiti ugled koju bi trebalo da ima.
Dragan Eraković
