Opasne optužbe za terorizam
Svet se promenio od 11. septembra 2001. nakon rušenja Kula bliznakinja u Njujorku, a protiv terorizma dozvoljena su sva moguć sredstva. Pored ostalog započeo je rat Amerike sa Irakom i Avganistanom, otvoren Gvantanamo… I u Srbiji, koja je zapamtila a navodno nije učestvovala u ratovima devedestih, režim protiv studenata i demonsranata namesto blokadera uvodi reč teroristi.
Sve to izreče predsednik države, u prisustvu najviših predstavnika Minitarstva unutrašnjih poslova, iako je to njihov resor i nadležnost. Uzgred, taj isti predsednik države, nazvao je N1, Novu S, i još neke medije da su na strani terorizma. S druge strane, barem u ovom osetljivom trenutku veoma duboke društvene krize, otvorenih sukoba na ulicama što podseća na Bejrut, režim se i ne trudi da pokuša da iole smiri strasti. Jednostranim tumačenjem izbegava se sagledavanje uzroka krize, pre svega u uništavanju demokratskih vredosti i vladavine prava.
Na toj čuvenoj konferenciji za medije pitanja su postavljali samo držači mikrofona prorežimskh medija, a niko od predstavnika policije nije ni zucnuo. Pod tepih su stavljeni slučajevi brutalnog obrčuna policije sa demonstrantima, čak i sa maloletnicima, nema objašenjenja zašto policija ne postupa prema izazivačima nereda iz redova naprednjaka, zašto do sada niko nije odgovarao za torturu. U takvom okruženju gde porežimski mediji ne rade kako im Ustav i Zakon o javnom informisanju nalaže, dakle objektvno i prema pravilima zanata, postaju i sami slepi saučesnici.
Najviše zbog toga trpe građani, jer čak i to što plaćaju javne medijske servise da ih istinito obaveštavaju, to nikako ne dobijaju za svoj novac, a oni privatni kao da nisu dužni da poštuju zakone u ovoj oblasti. Kao rezultat toga baca se ljaga na čitavu profesiju, i ono najgore što može da se desi – neverovanje u ono što se objavi.
Istina, da najveći broj informacija se sada dobija preko društvenih mreša, ali postoji onaj osnovni uslov – kredibilitet. Građani, naravno slikom i zvukom prenose ono što se dešava, ali one prave, validne informacije nedostaju, a pogotovo suptilniji novinarski analitički prilazi o uzrocima i posledicama. Primera radi za sve ovo vreme, a to je gotovo deset meseci, na RTS nije bilo nijedne ozbiljnije emisije koja bi se bavila protestima u Srbiji.
Nažalost, građani nisu informisani kako treba, i otuda mnogo toga podložno neutemeljenim stavovima pa čak i otvoreno agresivnim. I stvarno je neprimereno da jedan predsednik države tako olako upotrebljava diskvalifikacije i osude, to se dalje prenosi na građane, a posledice su sve više i više napada na novinare profesionalnih medija, i ne samo verbalni, već i fizički. A novinare ne štiti ni policija a ni tužilaštvo, jedino javnost.
D.Eraković
