Sledeća izjava je posthumno objavljena na X nalogu palestinskog novinara Anasa el-Šarifa, nakon napada na šator za novinare u blizini bolnice el-Šifa u gradu Gazi. Ukupno sedam ljudi je ubijeno, uključujući el-Šarifa, dopisnika Al Džazire Mohameda Kreikeha i snimatelje Ibrahima Zahera, Mohameda Nufala i Moamena Alivu, prema Al Džaziri.
Ovo je moja volja i moja poslednja poruka. Ako ove reči dođu do vas, znajte da je Izrael uspeo da me ubije i ućutka moj glas.
Prvo, mir vama i Alahova milost i blagoslov. Alah zna da sam uložio svaki trud i svu svoju snagu da budem podrška i glas svom narodu, otkako sam otvorio oči za život u sokacima i ulicama izbegličkog kampa Džabalija. Moja nada je bila da će mi Alah produžiti život kako bih se mogao vratiti sa svojom porodicom i voljenima u naš prvobitni grad okupirani Askalan (el-Madždal). Ali Alahova volja je bila prva, a Njegova odluka je konačna.
Proživeo sam bol u svim njegovim detaljima, mnogo puta okusio patnju i gubitak, ali nikada nisam oklevao da prenesem istinu kakva jeste, bez izobličenja ili falsifikovanja – kako bi Alah mogao da posvedoči protiv onih koji su ćutali, onih koji su prihvatili naše ubijanje, onih koji su nam gušili dah, i čija srca nisu bila dirnuta rasutim ostacima naše dece i žena, ne čineći ništa da zaustave masakr sa kojim se naš narod suočava više od godinu i po dana.
Poveravam vam Palestinu – dragulj u kruni muslimanskog sveta, otkucaj srca svake slobodne osobe na ovom svetu. Poveravam vam njen narod, njenu nepravedno nastradalu i nevinu decu koja nikada nisu imala vremena da sanjaju ili žive u bezbednosti i miru. Njihova čista tela su zgnječena pod hiljadama tona izraelskih bombi i projektila, rastrgnuta i rasuta po zidovima. Pozivam vas da ne dozvolite da vas lanci ućutkaju, niti da vas granice sputavaju. Budite mostovi ka oslobođenju zemlje i njenog naroda, dok sunce dostojanstva i slobode ne obasja našu otetu domovinu.
Poveravam vam da se brinete o mojoj porodici. Poveravam vam svoju voljenu ćerku Šam, svetlost mojih očiju, koju nikada nisam imao priliku da gledam kako raste kako sam sanjao. Poveravam vam svog dragog sina Salaha, koga sam želeo da podržavam i pratim kroz život dok ne ojača dovoljno da nosi moj teret i nastavi misiju. Poveravam vam svoju voljenu majku, čije su me blagoslovene molitve dovele do mesta gde jesam, čije su molbe bile moja tvrđava i čija je svetlost vodila moj put. Molim se da joj Alah podari snagu i nagradi je u moje ime najboljim nagradama.
Takođe vam poveravam svoju doživotnu saputnicu, moju voljenu suprugu Um Salah (Bajan), od koje me je rat razdvojio na mnogo dugih dana i meseci. Pa ipak, ona je ostala verna našoj vezi, čvrsta kao deblo masline koje se ne savija – strpljiva, uzdajući se u Alaha i noseći odgovornost u mom odsustvu svom snagom i verom. Pozivam vas da stanete uz njih, da budete njihova podrška uz Svemogućeg Alaha.
Ako umrem, umreću čvrsto veran svojim principima. Svedočim pred Alahom da sam zadovoljan Njegovom odlukom, siguran u susret sa Njim i uveren da je ono što je kod Alaha bolje i večno. O Allahu, primi me među šehide, oprosti mi prošle i buduće grehe i učini moju krv svetlošću koja osvetljava put slobode za moj narod i moju porodicu. Oprosti mi ako sam pogrešio i moli se za mene sa milošću, jer sam održao svoje obećanje i nikada ga nisam promenio niti izdao.
Ne zaboravite Gazu. I ne zaboravite me u svojim iskrenim molitvama za oproštaj i prihvatanje.
Tekst prenet sa portala dnevnog lista The Guardian.
Autor: Anas el-Šarif
