Pisma čitalaca
Čovek je zoon politikon – političko biće (u bukvalnom prevodu, politička životinja) u zajednici koju i konstituiše! Ako se ne interesuje za politiku, a politika je svo njegovo okruženje (i biološko), onda je idiot (grč. idiotes) – neznalica, neupućena osoba u javni život (odrednica idiot, ima i druge konotacije: medicinske, psihološke i druge). Tako je to opisano u Aristetolovoj Politici pre više od dva milenijuma i manje više, čini političke principe i modernog čoveka.
Dakle, mi koji se kunemo da je u Srbiji sve politika i da se svi bavimo politikom, kako da u pomenutom kontekstu razumemo stavove onih koji upravo tvrde da su politički neopredeljeni, neutralni i da ih politika ne interesuje – posebno današnji studentski pokret koji budi društvo! A zanima vas da bolje živite, da ste bezbedni, da imate pijaću vodu, da vam deca sede u školama pod sigurnim plafonima, čekaju vozove pod bezbednim krovovima, a govorite da ste neopredeljeni, neutralni – da niste „ni za ove, ni za one“, te da je za vas bitno samo da se ne zarati! Kakva prestrašenost i još gore – kukavičluk! E, pa to ne može! Sve je politika: i u miru i u ratu, kada to budete shvatili biće vam i bolje a do tada, bićemo bezlična masa za iživljavanje onih pred kojima ne želimo da se uspravimo kao odvažna ljudska bića! Ne može se u ovim vremenima biti neopredeljen u odnosu na „ove“ ovakve, moramo „il` mirisati“ ili bar „smrdeti“ – da vidimo ko smo! Ne, ne da se prebrojavamo, to nikako jer, čak i oni koji „mirišu“ za ovu kleptokratiju draži su mi od neopredeljenih – bar imaju kakav-takav stav (ili interes) u odnosu na društvenu stvarnost. Ali, oni bez „mirisa i ukusa“ – danas i u ovom trenutku, pogubni su za sve nas, i sebe same. Kako? Pa, ako uzmemo da je izlaznost na političke izbore uobičajeno merilo naše zainteresovanosti za političku i društvenu stvarnost, onda pola glasačkog tela ne pokazuje tu zainteresovanost (izgovaraju se da nemaju za koga da glasaju, blago je reći da je to kukavički izgovor), a od polovine koja pokazuje zainteresovanost – polovina „miriše“ za vlast. Dakle, vlast se legitimizuje glasovima samo jedne četvrtine glasačkog tela! Zato mislim da vi neopredeljeni tvorite pogubnu političku matematiku ovog društva! A čim se probudite (opredelite), rode se Kosjerić, Zaječar i nova „Užička republika“!
Zar danas da budemo neopredeljeni i neutralni (odnosno, politički idioti), kod tolike nepravde na svakom koraku: kad lopovluk bezočno cveta i kada su „moralne gromade“ društva okupirale državu – od mesne zajednice do Vlade i Predsedništva! Posebno zameram ovima što „mirišu“ za lopovsku elitu bez neke posebne koristi za sebe i to u vreme kada im deca i unuci predvode pokret za budućnost ovog društva, a danonoćno ih ostrakizuje lično predsednik Republike etiketiranjem da su izdajnici, strani plaćenici, fašisti… I umesto da njihovi roditelji, deke, bake, tetke, strine, stričevi – i opredeljeni i neopredeljeni, ustanu u opštu pobunu i kažu: “Radikalski potrčko, koga ti vređaš, bre?! Naša deca, unuci, sestrići, bratići, sinovice: Dragana, Ilija, Vesna, Milica, Petar, Kemal, Stefan, Mirsada, Ištvan… – izdajnici, fašisti, plaćenici, nacisti?! Pa oni nisu do sada mrava zgazili! I ti smeš bilo kome šta o etici da govoriš! A da vidimo, dal` ti možda nisi neki izdajnik i plaćenik (nacizam znamo da si propovedao i to baš kada si imao godina koliko oni danas imaju)! A našu decu i unuke da više nisi spomenuo jer ti sa usana slaze samo reči mržnje i uvrede! Bedu si širio od kada smo čuli za tebe, i jesi li ti u poslednjih trideset godina išta pošteno zaslužio i radio“!
I umesto takve pobune, vi i dalje pokazujete bezgraničnu ljubav onome koji teško da zaslužuje ičiju ljubav iz bar jedne srčane pretkomore. A jednostavno je, u ljudskom smislu: naspram njega i njegovih, nalaze se vaša deca i unuci! A, možda da ipak ostanete neopredeljeni, okoreli sebičnjaci! I povodom ovoga, moram ispričati i nešto sasvim lično. Od kada su počeli višepartijski izbori u Srbiji devedesetih godina, moj veličanstveni otac je pred svaki izborni dan pitao, „DECO, za koga ćemo?“ E, tako se pravi zaveštanje potomcima, dragi moji sugrađani!
Da su naši preci bili neodlučni i neopredeljeni, zar mislite da bi smo mi danas uopšte postojali, da su bili od onih što „nit` smrde nit` mirišu“. Naprotiv, časno i postojano su stajali pred smrću, nedaćama, zlu svake vrste i pobeđivali nepokolebljivom borbom, pregnućem i hrabrošću. No, vi neopredeljeni i neutralni ste od onih što se plaše pokreta, ideje, što zaziru od kreativnog ljudskog bića i što misle da je grešna svaka slobodna i bogohulna misao (a to je samo ljudska priroda koja preispituje sebe, svoje postojanje i zajednicu u kojoj obitava), Ne shvatate da je u ljudskom duhu sve: izvor hrabrosti i požrtvovanja za pojedinca i zajednicu. Znam neke divne osobe koje su prošle kroz pakao ličnih života ali se nisu slomile, već su iz te borbe izašle još hrabrije: sada još strasnije i nepokolebljivije veruju da je moguća promena društva po merilima moralnog, racionalnog i humanog ljudskog bića. Zato, promislite o tome da li ćete biti neopredeljeni i neutralni ili ćete zajedno sa mladošću ovog društva graditi pošteniju zajednicu. Jer znajte, današnja mladost su oni koji će lečiti, braniti, obrazovati i vaspitavati nove potomke – koji će nam osvetliti nove puteve i trase postojanja, hrabrosti i trajanja! Oni „nemaju naše rane“ kako se to kaže u mom prijateljskom okruženju, no imaju najveće bogatstvo koje ljudsko biće može imati – veličanstvenu mladost!
„To be or not to be, that is the qvestion now“!
Neka vam deca i unuci prevedu!
U Šapcu, 15. jula 2025.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
