Paušalni navodi bez dokaza

NEDOPUŠTENA TUŽBA MIROLjUBA KURTOVIĆA

Miroljub Kurtović podneo je tužbu protiv Gradskog udruženja penzionera grada Šapca, Republike Srbije i Grada Šapca za proglašenje ništavnim kupoprodajnog ugovora Ov.br. 2663/57, od 18.06.1957. godine bez valjanog pravnog osnova.

Uvidom  u tužbu, priložene priloge i navode koji treba da budu dokazi osnovanosti tužbe može se nepobitno zaključiti da većina navoda nema VALjANI PRAVNI OSNOV.

U tužbi sa prilozima uporno se ponavljaju navodi da je konfiskovana imovina 23.03.1946. godine bila vlasništvo Pavla Kurtovića što nije istina. Zanemarene su činjenice koje su dokaz da je podneta tužba nedopuštena, jer se odnosi na kat. par. i objekte na njoj koji 23.03.1946. godine nisu bili vlasništvo Pavla Kurtovića.

Poziva se na Zemljišno-knjižni ulažak 483 i posedovani list br. 460 KO Šabac bez valjanog pravnog dokumenta da je navedena imovina gašenjem Kraljevine SHS bila vlasništvo Pavla Kurtovića. Ne mogu se dokumenta narodnooslobodilačkih odbora i novoformirane vlasti SFNR Jugoslavije, čijom primenom su vršena oduzimanja imovine navoditi kao pravni osnov. Zbog kršenja neprikosnovenog prava na nepokretnu imovinu je i donet Zakon o vraćanju ili obeštećenju.

Grubo su prekršene i zanemarene činjenice koje su dokaz da je tužba neosnovana – nedopuštena.

1. Rehabilitacijom Pavla Kurtovića 2006. godine stavljena su van snage sva pravna akta koja se odnose na konfiskaciju od 23.03.1946. godine.
2. Pravo po Zakonu o vraćanju ili obeštećenju moglo se ostvariti samo na osnovu Testamenta Josifa J. Kurtovića iz 1897. godine i kodicilu iz 1899. godine.
3. Svesno je zamemarena činjenica da je po testamentu postojala klauzula FIDEIKOMISA. Fideakomisi su u Kraljevini Srbije ukinuti 1912. i potvrđeni u Kraljevini SHS 1921. godine. Time su naslednici postali vlasnici bez opterećenja. Po tom osnovu Danica Kurtović je bila vlasnik kao udova Đorđa Kurtovića i ne može se tvrditi da je prekoračila svoje pravo.
4. Novoformirana vlast posle 1943. godine je oduzela imovinu svesno zanemarivši pravo vlasnika na nepokretnu imovinu KOJE NIKADA NE ZASTAREVA i nije ispoštovana činjenica da je FIDEAKOMIS UKINUT.
5. Zanemarena je ČINjENICA da je po Testmentu Josifa J. Kurtovića izvršena ostavinska rasprava 01.02.1903. godine i testament proglašen PRAVOSNAŽNIM.
6. Zanemarena je činjenica da su se naslednici dogovorili o podeli imovine u užem području varošice Šabac. Uz poštovanje tada važećeg fideikomisa varoška imovina je podeljena tako da su Pavle, Leposava i Milica podelili 9 kat. par. i to Pavlu 14/20, a Leposavi i Milici po 3/20, s tim da posle njihove smrti ista pripadne Pavlu. Milosavu, Đorđu i Petru pripale su ostale kat. par. u Varošici Šabac i oni su međusobno uredili svoje nasleđe. Ukidanjem fideikomisa svi naslednici postaju vlasnici, pa Leposava i Milica ostvaruju svoja prava. Dokaz rešenje Okružnog suda Šabac br. 529/54 koje je doneto 21.06.1954. godine. Jedini mogući zaključak je da su ostale kat. par. u varošici pripale Milosavu, Đorđu i Petru. Pošto su Milosav, Đorđe i Petar umrli, njihov deo je nasledila Danica, udova Đorđeva, što je potvrđeno presudom br. 744/45, od 20.08.1945. godine.
7. Navodi u tužbi da je Pavle nasledio celokupnu imovinu koju je imao Kurtović Đorđe, brat Pavlov, su paušalni i bez pravnog osnova. Po testamentu, Đorđu Kurtoviću nije ostavljena nepokretna imovina, ali je njegova ćerka Leposava dobila u nasleđe do (15 posto) koje je ostvarila rešenjem 529/54 god.
8. Kako je 8 kat. par. Varoške imovine pripalo Milosavu, Đorđu i Petru može se nepobitno zaključiti da sa istom Pavle Kurtović nema nikakve pravne veze. Time su demantovani svi navodi da je konfiskovana imovina 23.03.1946. godine bila vlasništvo Pavla Kurtovića, već je bila vlasništvo Josifa J. Kurtovića od koje je Pavle Kurtović ima nasl. pravo na jednoj četvrtini (25 posto).
9. U tužbi se pokušava zloupotrebiti Zakon o zemljišnim knjigama Kraljevine Jugoslavije br. 146/30 od 01.06.1930. U njemu je navedeno u čl. 2 stav 1 da se uknjižbe mogu dozvoliti na osnovu propisanih isprava, a drugim stavom je predviđeno da kada se radi o sticanju i preinačenju stvarnog prava mora sadržati valjan pravni osnov. Da li je po tom osnovu Pavle Kurtović pri sređivanju katastarskih knjiga 1943. godine posedovao valjan pravni osnov na imovinu na svoje ime, i koja imovina se tada vodila, ako se išta vodilo na ime Pavla Kurtovića?
10. Na osnovu kog pravnog osnova i dokaza da je Pavle Kurtović bio vlasnik konfiskovane imovine 23.03.1946. godine RGZ SKN Šabac izdao je 31.05.2024. godine uverenje da je privatna svojina Pavla Kurtovića udeo 1/1 po premeru iz 1928. do 1932. godine upisana u pos. list 460 kao njegova svojina, što je gruba zaloupotreba ovlašćenog lica. Izdata je dopuna uverenja br. 951-3-001-5719/2024 od 17.05.2024. Dokaz zaloupotrebe je rešenje 744/45 u kome je od sve nepokretna imovina i to ½ priznata Danici Kurtović.
11. Rešenjem 744/45 su demantovani navodi da je Pavle bio vlasnik celokupne imovine 1/1 koja je Testamentom Josifa J. Kurtovića zaveštana na 6 navedenih naslednika. Pošto su svi naslednici pomrli, na pripadajuće nasleđe 1945. godine sa ½ imovine navedena je Kurtović Danica, što je nesporna činjenica da je svaki navod da je Pavle vlasnik ma koje nepokretne imovine u vlasništvu 1/1.

Uvidom u priloge tužbe može se zaključiti da je uvek navođeno da je Pavle Kurtović bio vlasnik podeljene imovine Josifa J. Kurtovića u vlasništvu 1/1. To nije istina i po tom osnovu može se zaključiti da je tužba Miroljuba Kurtovića NIŠTAVNA i NEDOPUŠTENA.

Nije moje da izvržavam sumnju za lica koja su saučesnici u postupku pokušaja da se bez pravnog osnova pokuša OTETI Dom penzionera u ulici Karađorđevoj 34 u Šapcu. Nadam se da će nadležni po osnovu navedenih činjenica postupiti u skladu sa svojim Ustavnim i Zakonskim ovalšćenjima i doprineti da se pored odbijanja tužbe reši nasledno pravo Miroljuba Kurtovića u skladu sa Zakonom o restituciji.

U Šapcu, dana 09.07.2025. godine

Marjan Dukić