Samohrani u Srbiji:
Dobrodošli u Srbiju, samoproklamovanu perjanicu Balkana, gde je jednoroditeljska porodica ne samo način života, već i nacionalni sport u kome, navodno, prednjačimo! Sa 410.046 samohranih roditelja (21,5% porodica prema popisu 2022.), Srbija se diči titulom „lidera regiona“, ne samo u ekonomiji i inovacijama, već i u solo roditeljstvu. Ali zašto je u Srbiji toliko samohranih roditelja? I kako to da smo, po zvaničnom narativu, „najbolji u svemu“, a ipak šampioni u kategoriji gde niko ne želi medalju? Hajde da se prošetamo kroz ovu satiričnu odiseju, sa posebnim bonusom: poređenjem sa susedima, gde Srbija „blista“ kao zvezda u magli.
Razvod: Srpski ritual brži od balkanske rakije
U Srbiji je razvod postao nacionalna zabava, efikasnija od kuvanja rakije u dvorištu. U Beogradu, prestonici romantike i rastanaka, brakovi se raspadaju brže nego što se kafa ohladi na terasi Skadarlije. Sa stopom razvoda koja raste kao cena nekretnina, nije ni čudo što je 16,8% porodica sa decom predvođeno majkama, a 4,7% očevima. Zašto se mučiti sa bračnim kompromisima kad možeš postati samohrani superheroj? Uostalom, u zemlji gde je „svako za sebe“ nezvanični moto, razvod je samo logičan korak ka slobodi. I astronomskom računu za struju koji plaćaš sam.
Ekonomska emigracija: „Ljubavi, odoh u Nemačku, ali šaljem srca na Vajberu“
Srpski san o boljem životu često završi u fabrikama Nemačke ili na gradilištima Austrije. „Slaću pare,“ obećavaju mnogi, dok pakuju kofere, ali često zaborave da pošalju i malo roditeljske pažnje uz evra. Tako majke (ili ređe očevi) ostaju da žongliraju decom, poslom i bakinim penzijama, dok dijaspora „gradi budućnost Srbije“ izdaleka. Rezultat? Faktički samohrani roditelji postaju okosnica statistike, a Srbija se diči „izvozom talenata“. I roditeljskih obaveza, pride.
Alimentacija: Država kao „supertatko“ u pokušaju
Oh, Alimentacioni fond – taj sjajni zakon od malopre, koji bi trebalo da spasi samohrane roditelje od neodgovornih bivših. Ali budimo realni: u Srbiji je lakše dobiti subvenciju za električni automobil nego uterati bivšeg partnera da plati 5.000 dinara za dete. Neodgovorni roditelji su majstori eskapizma. Od rada na crno do „slučajnog“ preseljenja u zemlju bez ekstradicije. Država je sada, eto, preuzela ulogu „supertate“, ali dok se sistem ne uigra, samohrani roditelji i dalje igraju rulet sa računima. Ako je ovo liderstvo, onda je Srbija zaista ispred svih!
Patrijarhat: „Muško je da ode, žensko je da ostane“
Srbija, zemlja u kojoj patrijarhat još uvek sedi za glavnim stolom, nudi savršen recept za samohranost. Muškarci često smatraju da je njihova roditeljska uloga završena kad se potpiše razvod, ostavljajući majke da podižu decu i stigmu „neuspelog braka“. Sa 16,8% majki sa decom naspram tek 4,7% očeva, jasno je ko ovde nosi teret. U ruralnim krajevima, poput Južne Srbije, patrijarhalne norme dodatno otežavaju život samohranim majkama, dok u Beogradu urbani haos bar nudi šansu za posao (makar i slabo plaćen). Lider regiona? Možda u kategoriji „patrijarhat na steroidima“!
Ekonomija: Živi brzo, roditeljuj sam
Srpska ekonomija je poput loše komedije: minimalac od 47.000 dinara, a troškovi života kao da si u Stokholmu. Samohrani roditelji su primorani da budu akrobate. Rade dva ili tri posla, vode dete na fudbal, kuvaju i plaćaju vrtić, sve dok ne padnu od iscrpljenosti. U takvim uslovima, brak je luksuz, a zajedničko roditeljstvo naučna fantastika. Nije ni čudo što mnogi biraju solo roditeljstvo. Makar znaš na koga možeš da računaš (spojler: na sebe). Ako je ovo ekonomsko „liderstvo regiona“, onda je Srbija šampion u trci za preživljavanje.
Balkanska konkurencija: Gde je Srbija „lider“?
Dok se zvanični narativ hvali da je Srbija „zvezda Balkana“, pogledajmo konkurenciju u trci za samohranost:
Hrvatska: Sa mizernih 5% jednoroditeljskih porodica, Hrvatska je očigledno „zaostala“ u ovom takmičenju. Katoličke tradicije i jaki porodični koreni drže brakove na okupu, makar na papiru. Srbija ih gazi sa 21,5%. Eto liderstva!
Bosna i Hercegovina: Sa procenjenih 8–10% jednoroditeljskih porodica, Bosna je daleko iza. Posledice rata i emigracija stvaraju samohrane roditelje, ali tradicija i dalje čuva porodice. Srbija je, dakle, „naprednija“!
Crna Gora i Severna Makedonija: Sa 10–12%, ove zemlje su u sredini. Podgorica i Skoplje pokušavaju da prate Beograd, ali im fali taj srpski „šmek“ za solo roditeljstvo.
Albanija i Kosovo (mrsko mi je što Kosovo stavljam posebno, ali samo radi poređenja): Sa 7–10%, ove zemlje su zaglavljene u patrijarhalnom vremenu. Emigracija muškaraca stvara faktički samohrane majke, ali zvanično su daleko od srpskog „rekorda“.
Bugarska i Rumunija: Sa 10% i 7%, ove EU članice su previše „evropske“ da bi stigle Srbiju u ovoj kategoriji. Njihova ekonomija možda i nije mnogo bolja, ali brakovi im traju duže. Dosadno, zar ne?
Slovenija: Sa 9%, Slovenija je previše „zapadna“ da bi se takmičila sa srpskim haosom. Ljubljana možda ima bolje plate, ali Srbija pobeđuje u „kreativnosti“ razvoda.
Dok se Srbija hvali ekonomskim rastom i „regionalnim liderstvom“, udeo od 21,5% jednoroditeljskih porodica pokazuje da smo lideri i u nečemu drugom: u stvaranju uslova gde je lakše biti sam nego u paru. Dok Hrvatska i Rumunija „zaostaju“ sa svojim niskim procentima, Srbija je odlučila da prednjači u kategoriji gde samohrani roditelji nisu samo statistika, već i heroji svakodnevice.
Zaključak: Šampioni u pogrešnom sportu
Srbija, zemlja gde je samohranost postala umetnost, a jednoroditeljska porodica nacionalni brend, ponosno nosi titulu „lidera regiona“. Bar u statistici razvoda i solo roditeljstva. Dok se političari kunu u „svetlu budućnost“ i Alimentacioni fond, samohrani roditelji žongliraju računima, poslom i dečijim domaćim zadacima, smejući se gorko dok slušaju priče o „regionalnom liderstvu“. U zemlji gde je preživljavanje nacionalni hobi, samohrani roditelji su pravi MVP-ovi, bez obzira na to koliko zvanični narativ pokušava da ih ugura u priču o „uspehu“. Na kraju, možda i jesmo lideri. No, samo u disciplini koju niko drugi ne želi da igra.
*Napomena: Ova kolumna je satirična, ali utemeljena na podacima iz popisa 2022. i Eurostat-a za region.
Jovica Radović
