IN MEMORIAM
Poneo sam pozivnicu za promociju romana Anđelke Radovanović „Alaska koliba“ i bio zapanjen jer je supruga doktora Mila Glišića rekla da je doktoru pozlilo i da je u šok sobi. Kako se gospođa Jagoda i ja nismo čuli više dana smatrao sam da njenom suprugu Milu, našem uvaženom prijatelju, bolje. Ipak, u subotu mi je javila da je njen suprug preminuo.
Mile Glišić je od rođenja pa do upokojenja proveo svoj život i radni vek u svom omiljenom Šapcu. Pripremajući se za 120 godina šaha u Šapcu i baveći se životom dr Avrama Vinavera, pročitao sam ponovo iz knjige Dragana Ivanovića „Kolevka zdravstva u Srbiji“ pod naslovom „Anestezija i reanimacija“ sledeće redove:
„GLIŠIĆ Milivoja MILORAD je izdanak ugledne šabačke porodice sa Kamenjaka, u kojoj je odnegovano više vrlo uspešnih trgovaca, advokata, lekara, novinara… Ne slučajno nosi ime strica, inače poznatog hirurga sa diplomom Univerziteta u Parizu, a medicinu (u Pragu) završila i tetka Radmila. Tako primarijus i specijalista anestezije Milorad, onim što je do sada ostvario u medicini i darovao šabačkom zdravstvu, značajno doprinosi očuvanju ugleda porodice čije je razgranavanje počelo daleke 1865. godine.
Rođen je 6. oktobra 1942. godine. Gimnaziju u Šapcu završio je 1962, a Medicinski fakultet u Beogradu 1968. Stažiranje, vojni rok, pa lekar opšte prakse do specijalizacije anesteziologije 1976. Samo koju godinu potom, tačnije 1980, imenovan je za načelnika službe anestezije i na toj dužnosti ostao više od dve decenije – sve do novembra 2001. Od službe je stvorio da bude primer za ugled a organizovao je i četiri anesteziološke sekcije iz kojih je desetak lekara završilo i specijalizaciju.
Godinama je bio i predavač u Medicinskoj školi u Šapcu, pa napisao i na susretima anesteziologa saopštio tridesetak stručnih radova. Primarijus je od 1983. Ima dva sina. Milan je diplomirao na Pravnom fakultetu, a mlađi posle gimnazije je takođe diplomiirao Pravni fakultet i bavi se advokaturom“.
Takođe, iz spomenute knjige nešto i o struci:
„Izdvajanjem iz opšte hirurgije 1974. je nastala i služba za anesteziju i reanimaciju, sa dvoje specijalista: dr Aleksandrom Kirovskim, dr Vesnom Mužević i dr Miloradom Glišićem na specijalizaciji anesteziologije… U aprilu 1976. dr Milorad Glišić završava specijalizaciju a već 1979. godine služba anestezije biva poverena ovom mladom, ambicioznom i poslu do krajnosti odanom specijalisti anestezije, kasnije primarijusu. Na ovom radnm mestu ostao je više od dve decenije i gotovo do perfekcije doveo tri vrlo bitna uslova za funkcionisanje ovakve službe: uslove rada, disciplinu i odnos prema pacijentima. Od 2001. bio je savetnik za medicinske poslove generalnog direktora Medicinskog centra dr Slobodana Mirkovića…“
Iz jedne druge knjige „Pošetali šabački trgovci“ Novice Prstojevića, mogu se takođe pronaći redovi posvećeni Glišićima:
„U kuću Glišića, u kojoj se uvek osećao ritam i puls demokratske Evrope, posle Jovana Cvijića i Vinavera, dolazili su, često i rado, i Žika Popović, Dobrica Milutinović, Radivoje Raća Marković i kasnije, po Drugom svetskom ratu, Ljubiša Jovanović, Teja Tadić, Mavid Popović, Mira Stupica… Ovde se, zahvaljujući Glišićima koji su se školovali na raznim stranama, uvek nešto novo moglo saznati. Ovde je intelektualni Šabac imao blistave trenutke svog monologa…“
Iako nisam bio intiman prijatelj dr Mila, niti kolega, spomenuo bih nekoliko epizoda iz druženja.
Doktor je spominjao i profesora Lalevića koji mu je i rođak i bio dugogodišnji lekar predsednika Jugoslavije. Poseduje i knjigu uspomena Predraga Lalevića sa posvetom, a ja iz moje biblioteke izdvajam nekoliko redova iz te knjige:
„ Univerzitet u Kopenhagenu i čuvena klinika Mejo… verovatno je sve to i doprinelo da budem izabran za Titovog lekara…“
U izgradnji anestezije u Šapcu velika podrška mu je bio prof. dr Predrag Lalević, inače Milov zet, koji je osnivač moderne anestezije u bivšoj Jugoslaviji, ujedno i Titov lekar, tako da je Mile dobio veliku podršku u organizaciji anestezije u Šapcu, a postavio je temelje i anestezije u Šapcu.
Moja majka, koja je rođena u Pirotu, pričala mi je o značajnom lekarskom tragu doktora Glišića, (strica dr Mila) u Pirotu i okolini. Kada je pak moja majka bila bolesna u Šapcu, doktor Mile Glišić naslednik medicinskog puta rođaka koji je ordinirao u Pirotu i presudno uticao na mlađeg rođaka, mama mi je uvek govorila da je veliki Šapčanin, lekar na početku, bio lep kao doktor Kilder, u to vreme je ta serija osvojila naše male ekrane. Lepota ljudima, bilo ženama ili muškarcima može da pravi smetnju? A putujući po svetu, slušao sam da nakon znatiželje čime se bave, a odgovor je bio lekar, vrata svuda u svetu su širom otvorena doktorima. A doktor Mile je imao i jedno i drugo. Doktor Glišić je često spominjao u razgovorima doktora Ikodinovića, doktora Mikicu Popovića, Vasiliće, Cana Vasića, Đoku Đukića. A pošto su mu roditelji ljudi teatra, družio se i sa ljudima iz te branše. Jednom prilikom kada se vratio poznati slikar i scenograf Vlada Lalicki iz Južnoafričke Republike, doktor Mile nije došao dok nije obukao odelo i ispoštovao događaj – susret sa poznatim slikarom, svojim prijateljem. Voleo je reku Savu, FK „Mačvu“, druženja sa veteranima, i njegov Kamenjak, i u Šapcu je ostao do kraja iako je mogao da gradi uspešnu karijeru i u drugim velikim centrima. A iznad svega je poštovao vaspitane i obrazovane individue. Cenio je znanje. Njegovim preranim odlaskom Šabac je ostao siromašniji za boju njegove neobične ličnosti. Odlaze vredni, zaslužni ljudi… Ostali smo bez velikog čoveka, velikog stručnjaka, doktora i prijatelja, a njegova porodica bez divnog supruga, oca i deke.
Neka ovo bude prolog, In memoriam doktor Milovog života.
Jovan Rukavina
